U čemu je tajna Istre u borbi protiv korone: Odlučuju stručnjaci, nema mešanja politike, pa su građani odgovorni i sarađuju

0
Foto: Profimedia

Hrvatska već treći dan zaredom beleži rekordni broj novozaraženih koronavirusom, a samo u poslednja 24 sata zabeležen je 1.131 novi slučaj zaraze. Istra, međutim, odudara od neslavnog hrvatskog proseka, danas su u istarskoj županiji zabeležena svega 4 pozitivna na koronavirus, a juče 7. Deca u školama u Istri i dalje ne nose maske, a ni gostima restorana i kafića neće biti potrebne naredne dve nedelje.

U čemu je tajna Istre koja ovom statiskom već privlači pažnju cele Evrope?

Juče je belgijsko savezno ministarstvo spoljnih poslova objavilo kartu Europe po zonama prema epidemiološkoj situaciji, a zeleni se praktično samo hrvatska Istra. Kako je Istranima uspelo da ostanu po strani od novog talasa zaraze i što na tom poluostrvu rade bolje nego u najvećem delu Hrvatske?, piše Večernji list.

“Stručnost Stožera, odgovornost građana i podrška vlasti lokalne i regionalne samouprave ključ je dobre epidemiološke situacije u Istri. Vlast mora stajati iza Stožera, a sve to ne bi puno vredilo bez uspešne interakcije s građanima”, najkraće je objašnjenje načelnika Stožera civilne zaštite Istarske županije Dine Kozlevca. Dobro upućeni promatrači dodaće, međutim, i da se u Istri epidemijom bave isključivo stručnjaci, od kojih neki i sa celoživotnom edukacijom upravo za krizno upravljanje te da, što je jednako važno, nema uticaja politike.

“Ne, nikako, lokalna vlast nam daje bezrezervnu podršku, a ljudi vjeruju Stožeru i poštuju mere. Mi smo, recimo, još u junu odlučili da se maske moraju nositi u dućanima, prevozu, a preporučene su i u javnim prostorima. Danas nemamo slobodni prenos virusa u populaciji, samo uvezene slučajeve. Naša deca zahvaljujući dobro situaciji u razredima ne moraju nositi maske, a danas smo poslali Nacionalnom stožeru zahtev i da se istarske restorane te kafiće na dve nedelje izuzmu od obaveze da gosti nose maske”, otkriva Kozlevac koji kaže da svaku pojedinu mjeru itekako važu.

U Istri su, recimo, i nedavna miropomazanja odrađena u posebnom režimu. Održavana su samo tokom dva vikenda, zadnja su bile pre desetak dana i nije prijavljen nijedan slučaj zaraze povezan s tim događanjima. “S Crkvom sarađujemo izuzetno dobro celo vreme, oko svega se dogovaramo, pa je tako bilo i oko miropomazanja. U proleće su odložena, a sada su u dogovoru s biskupom disperzirana u dva vikenda. Vernicima je poslato pismo sa molbom da se održavaju u najužem krugu, samo roditelji, deca i kumovi, građani su to uvažili i problema nema. A jesu li Istrani odgovorniji od građana u drugim delovima zemlje? Hm, imam prijatelje u celoj Hrvatskoj i ne bih to mogao reći. Ali da su Istrani odgovorni, to mogu potvrditi”, kaže čelnik istarskog Stožera D. Kozlevac.

Direktor Turističke zajednice Istre Denis Ivošević dodaće i da su Istrani “organizovani, dosledni i disciplinovani”. A kad je tome tako, onda ne smeta ni dva miliona turista, ni njih po 250.000 dnevno tokom leta, ali ni to što celo vreme svakodnevno na posao u Italiju ili Sloveniju odlaze hiljade Istrana. Očito, novo normalno može biti zamalo pa i sasvim normalno kad se stvari dobro poslože.

“Od prvog dana se držimo propisanih mera. U Istri se teško moglo videti, što je bilo drugde na obali pa su se i turisti žalili, da konobari nemaju maske. Mi smo zaposlene odmah edukovali kako da najbolje štite i sebe i goste, a zaposlili smo i dve osobe koje su radile samo dezinfekciju. Kad bi se gosti digli od stola, one bi svaki put sve temeljno dezinfikovale”, potvrđuje i vlasnik pulske konobe Boccaport Toni Draguzet da pojedinačna odgovornost na kraju daje zajedničku dobrobit.

A da uticaja ima i mentalitet, ne opovrgava ni sociolog Dražen Lalić. “Ne volim podele po karakteru. Naročito mi je odbojno kad se za širenje zaraze u Splitu krivi dalmatinski mentalitet, a kad se zaraza širi u Zagrebu, onda se mentalitet više ne spominje. No, istina je, recimo, da ona polovina Splita koja se ne bavi turizmom ljeti obavezno prigovara kako je u gradu previše turista. U jednom Poreču ili Rovinju to je nezamislivo