„Sociološki gledano, u društvima kao što je američko, koje je vrlo surovo kapitalističko tržišno društvo, gde brak i porodica predstavljaju neku vrstu osiguranja – kad dignete kredit, školujete decu – nije baš tako lako raskidati i krenuti iz početka, ali očito postoji kriza partnerstva koja pokušava opet seksualnim putem da se popravi i da se uz neki užitak i eksperimentisanje ’osveže’ ti odnosi koji su u krizi, iz raznoraznih razloga. Meni se čini da je sve to vezano za taj individualizam, ali ne vidim da je reč o nekim dugoročnim partnerskim odnosima“, kaže profesorka Bobić.
Da li će se onda s promenama društva menjati i brak ka otvaranju? Danas poznajemo čak 26 modela partnerskih odnosa (od početna četiri), kako kaže profesorka Bobić, ali dodaje da ne veruje u to da je budućnost „otvoreni brak“: „To vam je kao sa hipi pokretom, gde nije bitno ko je roditelj, nego su sva deca zajednička, i to je propalo. Mislim da je ovo kratkog daha, lutanje i eksperimentisanje. Seks je važan elemenat intimne veze, ali nije dovoljan, pogotovo za neko dugotrajno partnerstvo. Čovek ima potrebu da bude poligaman i da eksperimentiše, to nam je negde u genima, ali da li se treba prepuštati tome ili ne, mislim da su – i na osnovu istraživanja – posledice takve da to nije budućnost.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
