Libanska militantna grupa pokušava da testira novu taktiku testiranja odlučnosti Izraela. Tenzije između Izraela i libanske militantne grupe Hezbolah su na najvišem nivou u poslenjih nekoliko godina, usled niza zapaljivih incidenata na granici dve zemlje koje kontrolišu UN, piše Gardijan.
Sedamnaest godina nakon poslednjeg razornog rata pokreta koji podržava Iran, čini se da Hezbolah isprobava novu taktiku u nestabilnom pograničnom regionu. Takvo ponašanje „na ivici“ nije ništa novo, ali se učestalost okršaja na granici povećala i to uvećava verovatnoću od eskalacije.
„Verujem da Hezbolah proverava kakve su šanse. Ne postoji želja nijedne od strana da se vrate potpunim borbama, ali ipak se kontekst promenio“, rekao je Mohanad Hage Ali, viši saradnik na Karnegi centru Bliskog istoka.
„Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je od početka oprezan kada je u pitanju sveopšti sukob, ali koordinacija između Hezbolaha i palestinskih frakcija je bolja nego što je bila. Američka administracija je oprezna prema trenutnoj izraelskoj vladi i nije više u defanzivi prema Iranu kao što je to bilo u doba Trampa.“
U junu je Hezbolah podigao dva vojna šatora južno od Plave linije, demarkacione linije iizmeđu Izraela, Libana i Golanske visoravni, koju su stvorile UN nakon povlačenja Izraela iz Libana 2000. godine. Ovo je bio mali, ali provokativan korak, a jedan od šatora je posle diplomatske intervencije uklonjen, dok je drugi ostao.
I prošlog meseca, muškarci na libanskoj strani granice, koji nisu nosili maske za lice ili vojne uniforme, prišli su bezbednosnoj barijeri koja razdvaja dve zemlje i slomili jednu izraelsku nadzornu kameru, a drugi put su gađali kamenjem i palili vatru.
Protivtenkovska raketa je takođe ispaljena prema gradu Ghajar, sirijsko selo na Golanskoj visoravni koju je okupirao Izrael, a koje je podeljeno na dva dela 2000. godine nakon stvaranja Plave linije.
„Poslednjih meseci je sve više incidenata na Plavoj liniji. Pre šest meseci bila je dovoljna samo jedna patrola, a sada su nam potrebne četiri i u većoj smo pripravnosti. Šanse za nasilje su povećane“, rekao je izraelski bezbednosni zvaničnik.
Unifil, mirovna misija UN koja „čuva“ Plavu liniju, nazvala je trenutnu situaciju „izuzetno osetljivom“ i pozvala je sve strane da prestanu sa svojim akcijama koje mogu dovesti do eskalacije.
Ranije ove godine su se dogodili neki ozbiljni incidenti. U martu, militant je uspeo da pređe u Izrael i detonira bombu južno od Plave linije, gde je povređena jedna osoba. Nije bilo jasno da li je napad počinio Hezbolah.
U aprilu, najveća salva raketa od 2006. godine ispaljena je iz Libana u Izrael kao odgovor na napad Izraela na svetu džamiju Al-Aksa u Jerusalimu.
Hasan Nasralah, generalni sekretar Hezbolaha, rekao je da su nedavne aktivnosti grupe odgovor na izraelske akcije u Gadžaru, koji je do prošlog septembra bio zatvorena vojna zona. Izraelske odbrambene snage (IDF) i policija povukle su se iz sela, a reka Hasbani je postala de fakto demarkaciona linija, a ne zvanična Plava linija.
Polovina sela na koju Liban polaže pravo je sada pod kontrolom Izraela.
„Izrael okupira delove libanske teritorije i ima hrabrosti da govori o provokacijama Hezbolaha na granici, a zapravo je strana koja se bavi provokacijama“, rekao je Nesralah ove nedelje.
Usled unutrašnje krize koja je zadesila Izrael, Hezbolah ne propušta priliku za provokacije u pograničnom delu. Proteste u Izraelu prate i ostavke vojnih rezervista, a jedinice kao što su piloti su ključni element operativnih sposobnosti ID-a, 10.000 njih je reklo da će tražiti ostavku ako vlada izglasa zakon o reformi pravosuđa.
Tagovi
