Tek je počelo: Kako će striming revolucija zauvek promeniti Holivud

0
(Saiman Chow)

LOS ANĐELES – Svake tri decenije – ili, okvirno, jednom po generaciji – Holivud doživi seizmičku promenu. Tranzicija iz nemog filma dvadesetih godina. Uspon televizije pedesetih. Kablovska ekspanzija “I Want My MTV” osamdesetih. I ona se događa ponovo. Dugo obećavana striming revolucija – sledeći korak u načinu na koji se svet zabavlja – konačno je stigla.

Striming platforme, naravno, podrivaju holivudski status kvo godinama unazad. Netflix je počeo da strimuje filmove i serije još 2007. godine i otada je izrastao u giganta među striming platformama koji na godišnjem nivou ulaže 12 milijardi dolara kako bi zabavio svojih 158 miliona pretplatnika. U SAD je trenutno dostupna 271 platforma, prema podacima istraživačke firme Parks Associates, i one se mahom fokusiraju na određeni žanr – Pongalo nudi telenovele, AeroCinema dokumentarce o avijaciji, Shudder je za ljubitelje horora, a Horse Lifestyle za sadržaj inspirisan konjima.

Dok su striming platforme napredovale, tri najveće medijske kompanije starog kova – Disney, NBC Universal i Warner Media – uglavnom su se držale po strani.

Ulazak u striming značio bi rizikovanje milijardi dolara profita od kablovskih mreža. Pokretanje video-platformi je skupo. Kada je postalo jasno da je opasnije štititi postojeći način poslovanja nego prihvatiti novine koje budućnost neminovno nosi, odlučili su da reaguju.

Taj trenutak je sada. I sve se menja.

“Stalno pitaju: ‘Gde će se ovo zaustaviti? Kada će se zaustaviti?’”, kaže Bret Sapington, analitičar i istraživač iz PA. “Istina je da je tek počelo.”

Disney Plus sada svakome ko raspolaže brzim internetom omogućava da odmah gleda Diznijeve, Pixarove, “Star Wars” i Marvel filmove, uz drugi sadržaj.

Warner Media će u maju predstaviti HBO Max koji će gledaocima nuditi 10.000 sati instant zabave, uključujući i sve epizode kultnih serija “Friends” i “South Park”, stotine Warner Bros. filmova, sve Betmene, sve epizode “Sesame Street” i CNN dokumentarce.

Peacock, striming platforma NBC Universal, takođe bi trebalo da debituje na proleće, a nudiće 15.000 sati sadržaja: čitave sezone serija “The Office” i “Frasier”, Universal filmove poput “The Fast and the Furious” i “Despicable Me”, Telemundo serije, sve epizode “Saturday Night Live” i novu verziju “Battlestar Galactica”.

Striming konkurencija sada vreba i iz Silicijumske doline. Apple je 1. novembra predstavio Apple TV Plus. Facebook i Snapchat su odlučni u nameri da postanu još veće striming sile. I nikada ne treba zanemariti YouTube, deo Google porodice.

Holivud inače tako funkcioniše: umesto da se oslanja na posrednike (kablovske operatere, npr.) da serije i filmove predstavi gledaocima, tradicionalne kompanije iz industrije zabave prvi put prodaju sadržaj direktno korisnicima. Zato filmski studiji objavljuju sve manje filmova u bioskopima.

Toliko promena se događa toliko brzo da su gledaoci izgubljeni.

“Korisnici su uznemireni zbog neprestanih promena u medijskom pejzažu”, zaključuje se u izveštaju o ponašanju potrošača Kompanije Langston iz Kolorada. “Ta negativna osećanja održavaju strah od fragmentacije, erozija percipirane vrednosti i troškovi pretplate na više striming platformi.”

Neupitno je, ističu analitičari, da će navala novih striming platformi dovesti do toga da sve više ljudi otkaže pretplate, a za tradicionalne kompanije kao što su Disney i NBC Universal – koje poseduju velike kablovske mreže – to znači smanjene prihode od oglašavanja i teže pregovore sa distributerima.

“Svi znaci ukazuju na to da će gubitak pretplatnika nastaviti da se ubrzava”, napisao je u poruci Ričard Grinfild, osnivač istraživačke firme LightShed Partners. “Maltene svaka ambiciozna must see serija je namenjena direktnom plasiranju korisnicima putem platformi, a TV/kablovska uzimaju ostatke.”

Netflix i druge tehnološke kompanije, uključujući Apple i Amazon, polako, ali sigurno, prisvajaju scenariste i producente iz etabliranih studija i televizija, nudeći im primamljive sume.

Pod starim modelom, tvorcima serija novac se isplaćivao od samog početka. Ali je ozbiljan novac dolazio sa uspehom, naročito od profita od repriziranja.

Disney sada, prateći model koji je popularizovao Netflix, nudi veće sume unapred, ali malu ili nikakvu zaradu po završetku snimanja. Druge tradicionalne kompanije takođe oponašaju ovaj model; kažu da im on omogućava fleksibilnost u distribuciji unutar korporativnih ekosistema.

Promena je uznemirila članove Udruženja scenarista Amerike koje broji oko 13.000 ljudi, a šuška se čak i o mogućem štrajku.

Piše Bruks Barns

© 2019 The New York Times