Tata mnogima, od Holandije do Srbije: Slučaj serijskog donora sperme

Piše Džeklin Morz, The New York Times International Report

0
Ilustracija: Kit Negli

Vanesa van Evijk, drvodelja iz Holandije, 2015. godine odlučila je da želi da ima dete. Imala je 34 godine i nije imala partnera, te je, kao mnogo drugih žena, potražila donora sperme.

Razmatrala je isprva da se oplodnji podvrgne na jednoj klinici, ali su je troškovi od toga odvratili.

Umesto toga, pronašla je savršenog kandidata preko sajta pod imenom “Želja za detetom”, onlajn prodavnice sperme koja spaja kandidate donore direktno sa primaocima. Vanesu je naročito privukao profil Džonatana Jakoba Mejera, holandskog muzičara u tridesetim godinama.

Mejer je bio naočit, plavook i kovrdžave plave kose.

“Razgovarala sam sa njim telefonom i delovao mi je nežno, ljubazno i pristojno”, rekla je Vanesa. “Nije bio agresivan ni u jednom smislu.”

Otprilike mesec dana kasnije, ona i Mejer dogovorili su se o sastanku u Hagu. On je njoj doneo spermu, a ona je njemu platila oko 200 dolara i pokrila troškove puta. Mesecima kasnije, rodila je devojčicu – svoje prvo dete i Mejerovo, kako joj je rekao, osmo. (Mejer je odbio da bude intervjuisan za ovaj tekst, ali je na nekoliko pitanja odgovorio mejlom i istakao da nije dao dozvolu da njegovo ime bude objavljeno.)

Kada je Vanesa 2017. godine odlučila da rodi još jedno dete, ponovo se obratila Mejeru. On se još jednom sastao sa njom i ona je ponovo zatrudnela i rodila dečaka.

Ipak, pre toga, Vanesa je saznala nešto uznemirujuće. Na Fejsbuku se povezala sa drugom samohranom majkom koja je takođe koristila Mejera kao donora i koja joj je rekla da je on, prema istrazi holandskog Ministarstva zdravlja iz 2017. godine, samo kroz klinike za veštačku oplodnju dobio 102 dece. U to nisu spadala njegova privatna donorstva.

Vanesa je želela da njena deca imaju istog oca, te je svejedno nastavila prema prvobitnom planu. Ipak, bila je uznemirena. Holandija je mala zemlja u kojoj živi 17 miliona ljudi; što je u populaciji više polubraće i polusestara koji se međusobno ne poznaju, veće su šanse da bi mogli da se spletom okolnosti sretnu i dobiju sopstvenu decu – i to decu sa povišenim rizikom od genetskih defekata.

Vanesa je kontaktirala s Mejerom i on joj je priznao da je otac najmanje 175 dece, ali i da je moguće da ih je još više.

“Kako da kažem svojoj deci da možda imaju 300 braće i sestara?”, upitala je Vanesa.

I to je možda tek polovina.

Opasnost svajpovanja desno

Prvo dete začeto in vitro fertilizacijom rođeno je 1978. godine i u narednim decenijama je doniranje sperme postalo uspešan globalni biznis pošto klinike za vantelesnu oplodnju, banke sperme i privatni donori pokušavaju da odgovore na potražnju ljudi koji žele da dobiju decu.

Pačvork zakona reguliše ko može da bude donor, kada i koliko često, delom da bi se izbegli genetski defekti u stanovništvu. U Nemačkoj, donori sperme ne mogu da budu očevi više od 15 dece; u Velikoj Britaniji je gornja granica deset porodica, dok broj dece po porodici nije ograničen. Holandski zakon zabranjuje anonimno doniranje, a neobavezujuća je preporuka klinikama da jedan donor začne do 25 dece, i to na jednoj klinici u zemlji.

U Sjedinjenim Američkim Državama nema zakonskih ograničenja i važeće su samo smernice Američkog društva za reproduktivnu medicinu: 25 dece po donoru u populaciji od 800.000 ljudi.

Regulativa je još oskudnija na međunarodnom nivou. Ne postoji zakonski okvir koji donora sperme može sprečiti da donira na klinikama izvan svoje zemlje ili u globalnim agencijama poput Cryos International, najvećoj banci sperme na svetu koja se nalazi u Danskoj i dostavlja seme u više od stotinu zemalja.

A malo je – ako ih i ima – zakona koji regulišu privatna donorstva kakav je bio aranžman Vanese van Evijk i Mejera. Zahvaljujući takvim rupama u zakonu, bilo je slučajeva u kojima su donori začeli više desetina dece koja su kasnije na društvenim mrežama otkrivala da imaju desetine braće i sestara.

Holandska fondacija za donorsku decu koja pruža podršku ljudima začetim na ovaj način i njihovim porodicama, ali im pomaže u potrazi za biološkim srodnicima, utvrdila je putem DNK testiranja da je dr Jan Karbat, specijalista za oplodnju koji je preminuo 2017. godine, u tajnosti oplođivao svojom spermom žene koje su posećivale njegovu kliniku. Rođeno je najmanje 68 dece.

Najmanje jedan donor sperme u Holandiji, poznat kao Luj, začeo je više od 200 dece, od kojih većina ne zna da ostala deca postoje. Pre šest godina je Ivo van Halen, 36-godišnji konsultant za informacione tehnologije iz Holandije, saznao da je jedan od njih. Otada je uspeo da pronađe i kontaktira sa 42 polubraće i sestara.

“Učiti kako da integrišete u svoj život 42 braće i sestara je šok”, rekao je Van Halen. “Naša grupa je već utvrdila 70 dece.”

Neki od njih više puta su se susretali na Tinderu. Jedan polubrat koji živi u Hagu, Džordi Vilekens, na aplikaciji za dejting spojio se sa četiri svoje polusestre. Ova grupa sada prati listu potencijalnih braće i sestara koju svi proveravaju pre nego što odu na dejt.

Vilekens kaže da je veoma pažljiv kada bira partnerke: “Dosad sam dobro istrenirao oko.”

“Opasno za decu”

Neki donori sperme poput dr Karbata doniraju ilegalno. Drugi se vrlo otvoreno rasipaju.

Ari Nejdžel, profesor matematike iz Njujorka, donira isključivo onlajn i komunicira direktno sa primaocima.

Njujork tajmsu je rekao da ima 76 biološke dece.

Vanesa van Evijk je 2017. godine, nakon razgovora sa Mejerom, obavestila Holandsku fondaciju za donorsku decu da Mejer ima mnogo više dece nego što je isprva tvrdio i da je donirao spermu u više klinika.

Ova fondacija je potom utvrdila da je Mejer privatno začeo najmanje 80 dece u Holandiji, pored 102 koje je Ministarstvo zdravlja identifikovalo kroz 11 klinika u zemlji. Vlada je naredila svim holandskim klinikama za vantelesnu oplodnju da prestanu da koriste Mejerovu spermu.

Vanesa van Evijk se potom sprijateljila sa još dve Holanđanke kojima je Mejer bio donor. Te dve žene su čak radile zajedno u istoj predškolskoj ustanovi i shvatile su da su imale istog donora kada su primetile da im deca koja su u tom trenutku imala po devet godina upadljivo liče.

Obe su zahtevale da ostanu anonimne, a za Tajms su navele da poznaju još nekoliko žena u svom gradu kojima je Mejer bio donor. Jedna od njih zabrinuta je da bi neka deca mogla da se slučajno sretnu i započnu romantičnu vezu.

“Odvratno je i želim da prestane”, rekla je. “Opasno je za decu. Postoji još braće i sestara u gradu i mogu da se zaljube jedni u druge. To nije dobro.”

Trinaest – ili više – zemalja

Joel de Bur, volonterka i međunarodna kontakt osoba u Holandskoj fondaciji za donorsku decu, pratila je Mejerove aktivnosti. Prema njenom istraživanju, on je putovao kroz Evropu, Skandinaviju i Ukrajinu, i od 2007. donirao spermu na klinikama i privatno na internetu.

Međunarodne banke sperme uglavnom registruju donore pod pseudonimom ili brojem. Takođe, oslanjaju se na to da će klijenti sami prijaviti rođenje deteta. Ne postoji međunarodni registar donora sperme, te primalac ne može sa sigurnošću znati gde je i kome donor već donirao spermu.

Joel de Bur navodi da je u kontaktu sa majkama koje su rodile Mejerovu decu u Australiji, Italiji, Srbiji, Ukrajini, Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Švajcarskoj, Rumuniji, Danskoj, Švedskoj, Meksiku i Sjedinjenim Državama.

Jedna Nemica rekla je za Tajms da je Mejerovu spermu dobila preko Cryosa koji joj je 2019. godine poslao pismo u kojem se navodi da je njen donor “donirao u zemljama izvan Danske, te da je prekršio ugovor sa Cryosom koji je podrazumevao da donira isključivo ovoj banci sperme”. Kompanija je o tome obavestila i danske vlasti, navedeno je u poruci, a stopirana je i distribucija Mejerovog semena.

Mejer je u mejlu za Tajms naveo da se ne seća da mu je rečeno da je zabranjeno doniranje na drugim klinikama.

Peter Reslev, izvršni direktor Cryosa, insistira na tome da nijedan donor ne može potpisati ugovor sa ovom kompanijom a da nije upućen u klauzulu o ekskluzivnosti. “Donori potpisuju i obavezuju se ugovorom da neće donirati u drugim centrima sperme”, poručio je Reslev u mejlu.

Tis van der Mer, direktor Holandske fondacije za donorsku decu, u saradnji sa ostalima izračunao je da – ako je dosad poznati Mejerov obrazac donacija na klinikama i privatno ikakav indikator – broj dece koju je Mejer začeo može ići i do nekoliko stotina, pa čak i hiljadu.

Mejer je u mejlu negirao takve zaključke. “Imam oko 250 dece”, naveo je. “Pretpostavke o hiljadu njih su sulude.”

Da bi se izborili sa ovim problemom, zvaničnici u Holandiji sada rade na stvaranju centralnog registra za donore sperme koji bi trebalo da spreči muškarce da u isto vreme doniraju spermu u više klinika. Štaviše, očekuje se da, posle Mejerovog slučaja, ovog proleća i preporučena granica od 25 dece po donoru bude preinačena u jednog donora na najviše 12 žena na nacionalnom nivou.

Ipak, ostaju praznine u međunarodnoj regulativi.

Kristina Motejl, advokatica iz Berlina, članica je Donorskog podmlatka Evrope, grupe odraslih Evropljana koji su začeti na ovaj način. Ona je navela da je ova grupa naročito zabrinuta zbog donora koji putuju Evropom i pokušavaju da začnu što više dece.

“Odvratno je na narcisistički način”, rekla je.

Džudit Dar iz Američkog društva za reproduktivnu medicinu navela je da iako postoji oklevanje da se asistirana reprodukcija reguliše strože od prirodnog začeća, ograničavanje broja dece po donoru može biti prikladno rešenje u ekstremnim slučajevima kakav je Mejerov.

Donorski stil života

Šta motiviše donora sperme da donira na ovaj način?

Registar donorskih srodnika je 2013. godine objavio istraživanje u kojem se navode tri glavna motiva za prosečne donore: novac, velikodušnost i želja da se dalje prenese DNK.

Gospođa Kramer, izvršna direktorka registra, navodi: “Da li je u DNK nekih muškaraca da ovo rade? Šta natera čoveka da donira šest godina? Deset godina?

Finansijska kompenzacija u nekim zemljama je sitna, ali neki donori pristaju na minimalnu nadoknadu u zamenu za pokrivene troškove putovanja kako bi se sa ženama kojima doniraju spermu susreli lično.

Nejdžel, koji ima 45 godina i neoženjen je, navodi da su ga žene pozivale u sve krajeve sveta zbog njegove sperme.

Kada je ovaj reporter kontaktirao s njim, Nejdžel se pripremao da odleti u Meksiko gde će učestvovati u inseminaciji.

I Mejer je putovao daleko, sve do Argentine, Kine, Novog Zelanda i Australije, prema njegovom donorskom profilu u Cryosu.

Mejer je istakao da su njegove namere časne, da želi da pomogne ljudima koji pokušavaju da zasnuju porodicu.

Jedna majka koja je u Australiji kupila Mejerovu spermu preko Cryosa i dobila bebu navela je da je uznemirena zbog broja dece koju Mejer, kako se ispostavilo, ima. Ona i još pedesetak žena koje su koristile njegovu spermu oformile su grupu, Mame u misiji, koja nastoji da zaustavi Mejera.

Grupa se zalaže za stvaranje međunarodne baze donora sperme.

“Na taj način ovi muškarci neće moći da samo doniraju kad god žele i stvaraju svu tu decu po čitavom svetu”, rekla je jedna majka iz Australije.

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 11. marta

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs