Svetski dan socijalne pravde: “Drugačiji” i dalje trpe predrasude i žaoke sredine

Stručna podrška za bolji kvalitet života pripadnika osetljivih društvenih grupa

0
Foto: Miodrag Mitja Bogdanovic

Prepoznajući potrebu društva za stvaranjem jednakih šansi i borbom protiv siromaštva, skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde. To je prilika da se podsetimo da je ona moguća jedino ako zajedno pokažemo odgovornost prema najranjivijim društvenim grupama. Jedna od njih su osobe sa invaliditetom, a na koji način brinemo o njima i njihovoj integraciji u društveno i radno okruženje i kako se može unaprediti kvalitet njihovog života, govori Kristina Dragišić, rukovoditeljka Dnevnog centra Caritas.

Pripadnici osetljivih društvenih grupa u svakodnevnom životu suočeni su sa predrasudama i stereotipima, i često im se dodeljuje epitet „drugačijih”. Na koji način je moguće pružiti im podršku i integrisati ih u društveno i radno okruženje?

Istina je da društvo u Srbiji još karakterišu predrasude prema ljudima koji imaju mentalne ili intelektualne smetnje, starijima i invalidinim osobama. Ti ljudi trpe žaoke sredine. Stoga je potrebno aktivno delovati u pravcu menjanja te realnosti. Caritas svojim projektima različitog spektra nastoji da pokaže kako ovi ljudi, nepravedno marginalizovani i stigmatizovani, mogu biti kreativni i produktivni članovi društva. Osim toga, zalaže se da se organizuju različiti događaji širom Srbije za osobe sa invaliditetom, u kojima one mogu da ispolje svoje potencijale, da stupe u direktan kontakt sa nepoverljivim okruženjem i otvoreno govore o problemima sa kojima se suočavaju.

Kako osobe sa invaliditetom mogu da razvijaju svoje životne veštine i koja stručna lica su uključena u tim koji radi s njima?

U okviru našeg Dnevnog centra postoji tim koji čine predstavnici partnerskih institucija i organizacija, psiholozi, psihijatar, socijalni radnik, defektolog, medicinska sestra i duhovnik. Počevši od preporuka za neku od naših službi do određivanja individualnih planova rada sa korisnicima, ovaj tim prati njihov progres.

U Dnevnom centru oni uče da izrađuju ručne radove, pišu pesme i dele svoja iskustva sa drugima. Korisnice našeg Centra koje i same imaju neku vrstu invaliditeta vode kreativne radionice dekupaža ili izrade rukotvorina, a neki od naših korisnika koji se bore sa mentalnim smetnjama vrlo lepo slikaju, sviraju ili pomažu starijima. Rezultat takvog angažmana kroz aktivnosti Dnevnog centra i drugih službi jeste viši kvalitet života korisnika oličen kroz njihovu bolju socijalizaciju, osećaj da su korisni članovi društva, usled čega se kod njih dodatno gradi samopoštovanje.

Koliko integrisan rad stručnih službi doprinosi unapređenju kvaliteta života osoba kojima je potrebna nega i pomoć?

Naša Služba pomoći i nege u kući sa palijativnim zbrinjavanjem nikad ne bi mogla pružiti takvu kvalitetnu podršku korisnicima i porodicama da ne postoji aktivno međusektorsko i međuinstitucionalno delovanje. Caritas je potpisao Memorandume o saradnji sa Zdravstvenim centrom, Domom zdravlja, Centrom za socijalni rad, lokalnom samoupravom i Crvenim krstom, čime su postavljeni temelji operativne saradnje na terenu i u stacionarima, koja se razvija poslednjih 15 godina.

Koju ulogu u pružanju pomoći osetljivim grupama imaju nevladine organizacije? Kakva podrška je njima potrebna da bi izašli u susret što većem broju korisnika i poboljšali kvalitet usluga?

Nevladine organizacije predstavljaju jedan od mehanizama nadzora nad radom institucija, ali i sarađuju s njima da bi, pomoću projekata i angažmana partnera iz Evrope, pomogli osetljivim grupama na ovim prostorima.

Naša organizacija se zalaže za uspostavljanje zdravstveno-socijalnih usluga i sistema podrške u zajednici za sve marginalizovane i ranjive kategorije stanovništva, tražeći modele koji će im omogućiti socijalnu inkluziju i ispunjenje njihovih socijalnih, ekonomskih i svih drugih prava. U tim nastojanjima veliku pomoć i svesrdnu podršku dobijamo od Caritasa Nemačke, Vlade Nemačke i Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, GIZ-a i Ambasade SR Nemačke u Beogradu.

Sa kojim izazovima se suočavate?

Kao nevladina organizacija ulažemo velike napore da kroz naše aktivnosti, projekte i programe razvijemo pozitivno okruženje u kome će se više poštovati prava marginalizovanih, diskriminisanih i ugroženih pojedinaca, porodica i grupa. Ali, iako smo mnogo toga pionirski pokrenuli, licencirali službe i odgovorili na sve zahteve, još nismo u ravnopravnom položaju sa državnim institucijama. Stoga smo se samoorganizovali i osnovali Savez licenciranih pružalaca usluga u socijalnoj zaštiti sa osnovnom platformom delovanja na kreatore zakona da se izvrše izmene mnogih zakonskih rešenja koja otežavaju rad nevladinog sektora. Delujemo na dva fronta: zahtevom za izmene i dopune trenutno važećeg Zakona o socijalnoj zaštiti, kao i samoudruživanjem svih nas iz nevladinog sektora koji već decenijama pomažemo ranjivim grupama stanovništva: od lokalnih ugroženih siromašnih pojedinaca do migranata. Dakle, održivost je naš najveći problem i izazov s kojim se svakodnevno suočavamo.

Na koje aspekte svog rada ste najponosniji i šta vam predstavlja najveće profesionalno zadovoljstvo?

Iskreno, najponosnija sam na društveni status mitrovačkog Caritasa koji se kroz 17 godina rada razvio od distributera humanitarne pomoći do kredibilnog i stručnog partnera u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite. Zahvaljujući IPA projektu prekogranične saradnje Srbija-Hrvatska čiji smo bili partner sa OBSM ustanovljen je i edukovan mobilni tim za palijativnu negu, a u Opštoj bolnici otvoreno je najsavremenije Odeljenje za palijativnu negu.