Generalno, Amerika se svaki put zainteresuje za Grenland kada joj zapreti neka spoljna sila. Nekada su to bili Britanci, nekada Nemci ili Rusi, a danas su to Kinezi.
Grenlanđani ne bi želeli da budu ni Danci a ni Amerikanci. Njihov san je da budu nezavisni i da raspolažu bogatstvima na svom ostrvu i uživaju u profitima od njih. Međutim, kratkotrajna istorijska epizoda u kojoj su male države – Grenlanđana ima manje od 60.000 – mogle da budu relativno nezavisne završena je zajedno sa globalizacijom i krajem „Pax Americana“.
Ne zna se tačno ni šta a ni koliko bogatstva krije Grenland ispod leda ili u svojoj utrobi. Još uvek se sve bazira na procenama. Pojedine govore da se na najvećem ostrvu na planeti nalaze 42 megatone retkih metala. Reč je o količini zaliha koja može da parira trenutnim kineskim.
Peking je odavno bacio oko na Grenland. Već decenijama iz Pekinga se preko raznih kanala finansiraju strukture u Nuku koje šire antidansko i antiameričko raspoloženje i predstavljaju Kinu kao pouzdanog partnera koji poštuje suverenitet Grenlanđana i želi sa njima da pravi poslove od obostranog interesa i koristi. Kineske delegacije su prisutne na obeležavanjima autonomaških proslava na Grenlandu još od 2009. godine.
Kina je u periodu od 2012. do 2017. godine investirala oko dve milijarde dolara na Grenlandu. Osim finansiranja eksploatacije mineralnih bogatstava, Kinezi su pokušali u više navrata da kupe nekoliko strateških infrastruktura na ostrvu: od napuštenih američkih baza do aerodroma.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 17. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 692Nedeljnik 692
Tagovi
