U poslednjih deset godina naprednjačke vlasti, ulični protesti su postepeno, na neki način, postajali jedino polje istinskog političkog života u Srbiji, jer parlament to odavno nije. I apsurd je da je politička težina – u smislu pritiska na vlast – protesta gotovo po pravilu obrnuto srazmerna nivou političkog karaktera samih protesta. U genezi „narodnih pobuna“, od rušenja u Savamali, preko protesta „1 od 5 miliona“ koji su kao povod imali prebijanje opozicionog lidera Borka Stefanovića, pa do pobune protiv iskopavanja litijuma, zajednička crta svih nisu opozicioni političari koji su uglavnom bili u drugom planu – strateški i svojevoljno ili po želji organizatora, kako kad – već je zajedničko to što je pobuna protiv nekog oblika nasilja. Ovog puta je povod reakcija vlasti na nesvakidašnju tragediju, pa je specifičnost ovih protesta, a i neizvesnost posledica – samo veća.
„Svedočili smo neočekivanoj reakciji građana i tek ćemo da vidimo koji su dometi tih protesta. Ali situacija je suštinski drugačija nego što je bila pre dve-tri nedelje. Još uvek se ništa dramatično nije desilo, nikakva dubinska promena u društvu, nismo prošli neku tačku iza koje nema nazad, ali postoji značajan potencijal ovih protesta“, kaže Dušan Spasojević, profesor sa FPN-a. „Suviše je specifična tema ovih protesta, ubistvo dece i ljudi u Mladenovcu. Dakle, nije reč o ličnim interesovanjima i preferencijama, to je tema koja sve interesuje, to je tema o kojoj svi pričaju i u tom kontekstu je na jedan način veća od svih tema.“
VELIKI TEKST O PROTESTIMA ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU OD 18. MAJA. Digitalno izdanje na NSTORE.RS
