Filmski producent nominovan za Oskara, Aleksandar Rodnjanski, i pozorišni reditelj Ivan Viripajev, koji javno kritikuju Putinovu invaziju na Ukrajinu, optuženi su za širenje lažnih informacija o ruskoj vojsci, a moskovski sud je naredio njihovo hapšenje, piše Gardijan.
Saslušanja Rodnjanskog i Viripajeva održana su 27. aprila, a prema saopštenju portparola suda, pošto se njih dvojica nalaze van Rusije, biće uhapšeni kada ih ruske vlasti budu privele ili ih druge zemlje izruče. Rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova je za Viripajevom pokrenulo saveznu poternicu.
Rodnjanski je rođen u Kijevu, poslednjih nekoliko decenija je jedan od najuticajnijih ličnosti ruske kinematografije. Napustio je Rusiju nekoliko dana pre nego što je počeo ruski napad na Ukrajinu, u februaru 2022. godine i više puta je javno kritikovao rat. U oktobru 2022. godine ga je Ministarstvo pravde proglasilo „stranim agentom“.
Filmski producent živi na relaciji Ukrajina – Evropa – Los Anđeles, a navodno je trenutno u Kanu, na filmskom festivalu. Od preko 30 njegovih filmova, četiri su nominovana za Oskara u kategoriji najboljeg stranog filma. Neki od njih su “Zaljubljeni šef”, “Est-Ouest”, “Levijatan” i “Bez ljubavi”.
Rodnjanski je prošle godine izjavio da je u potpunosti prekinuo veze sa Rusijom. „Sve sam ostavio iza sebe. Kompanija, kuća, sve. Sve što sam imao.” Rekao je da veruje da će se nekada vratiti u svoju zemlju, ali onda “kada rat bude gotov, kada ne bude Putina, kada Rusija bude kažnjena”.
Popularni dramski pisac, reditelj i glumac Viripajev već godinama živi i radi u Varšavi. On takođe često govori javno protiv ruske invazije na Ukrajinu.
Moskovski sud je u sredu opozicionaru i antiratnom aktivisti Mihailu Krigeru izrekao sedmogodišnju zatvorsku kaznu. Kriger je uhapšen u novembru, navodno jer je, “pretnio nasiljem, opravdavao terorizam i izazivao mržnju”, u svojim objavama na društvenim mrežama 2020. godine, u kojima je hvalio napad na zgradu Federalne službe bezbednosti i spominjao vešanje ruskog predsednika Vladimira Putina.
Kriger je na sudu, pre nego što su mu odredili kaznu, rekao da je žrtva svog „antiratnog i proukrajinskog stava”. Od kada su ruske trupe otišle u Ukrajinu, primetno je vladino obačunavanje sa kritičarima i protivnicima rata, nezapamćen još od sovjetskog doba. Kremlj je svojom represijom kriminalizovao kritikovanje rata. Za takve pojedince se koriste novčane i zatvorske kazne, otpuštanje s posla, upisivanje na crnu listu, označavanje “stranim plaćenicima”.
