Stvarno, kako se usuđujete? Priča o devojčici i planeti

Biti globalni fenomen valjda neminovno znači i biti smešten pod lupu javnosti, da te nazivaju „mentalno bolesnim švedskim detetom“ i okrutno ti se rugaju na Tviteru. Šta ovo govori o onima koji to rade?

3
Tanjug/AP

Greta Tunberg je definitivno obeležila prošlonedeljni skup UN o klimatskim promenama kada je pitala svetske lidere kako se usuđuju da i dalje raspravljaju o parama i ekonomskom rastu dok planeta umire, ljudi umiru i čitavi ekosistemi propadaju.

Njene reči ipak su zasenjene načinom na koji se obratila – lica zgrčenog u ljutnji i besu i suznih očiju – i nije trebalo mnogo da se počne s ruganjem i podsmevanjem i tvrdnjama da je odlična glumica, a njen govor pomno izrežirana predstava, da je Greta, u stvari, izmanipulisano dete.

Biti globalni fenomen valjda neminovno znači i biti smešten pod lupu javnosti, da te nazivaju „mentalno bolesnim švedskim detetom“ i okrutno ti se rugaju na Tviteru, objavljuju mimove sa svastikom i porede te sa Gebelsom, da te nazivaju žrtvom maoističkog pranja mozga, ili, sa druge strane, pozivaju da tebe neko spase od straha i histerije koje šire ekopaničari.

U njoj mora biti makar zrna fanatizma, u to su svi sigurni, iako sa svojim Hajdi kikama deluje infantilno, ali da razjasnimo: ne, to što se ponaša kako se ponaša i izgleda kako izgleda nema veze sa fanatizmom i ispiranjem mozga, već sa Aspergerovim sindromom, poremećajem iz autističkog spektra čija je jedna od glavnih odlika ponašanje koje prati intenzivnost i fokusiranost. Držanje za specifičnu ideju, za jedno usko područje interesa, jedna je od udarnih karakteristika Aspergera. Način na koji priča – a kojim se svi još intenzivnije bave otkada se pojavio snimak na kojem Greta govori bez prethodne pripreme – ima veze sa poremećajem, ograničen raspon intonacije, utisak nepovezanosti, neuobičajeno brz, isprekidan ili glasan govor. To, iz nekog razloga, oni koji joj se smeju često zaborave da pomenu.

Ne čudi da Tramp nije propustio priliku da joj se naruga; oni drugačiji, oni koji se usuđuju da oponiraju vladajućem narativu, oni kojima se spočitava hrabrost i odvažnost i sloboda da kažu šta misle ionako su predmet prezira i progona u Trampovoj Americi.

I možda Greta Tunberg neće nikada dobiti Nobelovu nagradu za mir, ali je, to je izvesno, postala prepoznatljivo lice nove generacije boraca za planetu, ona koja artikuliše strah koji ekološki osvešćeni ljudi osećaju, ona koja je dotakla neuralgičnu tačku kada je postavila ono dečje pitanje koje sažima sav apsurd politike koja suše, uragane, poplave, i otopljene glečere meri u dolarima: stvarno, kako se usuđujete?

3 KOMENTARA

  1. Marija zagoreće ti ručak, batali komentare i brigu o problemima koje ne možeš da rešiš.
    Uostalom svi problemi o kojima ti pišeš, i problemi o kojima mala Greta priča imaju isti uzrok, a svi znamo ko je samo okrećemo glavu i ignorišemo. Reći ću ti samo dve reči: kapitalizam i ekonomski kolonijalizam. Pametnom dovoljno.

  2. Da vidimo gospodo ovako. Smatrate li da je manji problem od klimatskih promena to sto deca u Africkim drzavama umiru od gladi? Smatrate li da je manji problem rat koji se vodi u Siriji, Iraku, itd…? Smatrate li da je manji problem sto usled svih okolnosti imamo sve veci problem sa nasiljem (svih vrsta)? Smtrate li ili ste samo i vi neko ko boluje od Aspergovog sindroma pa je opsednut pricom o klimi dok druge mnogo vaznije, ozbiljnije i drustveno odgovornije padaju u senku? Dobro razmislite o tome koliki uticaj i kakav imaju mediji. I kakvi ste vi mediji kad dozvoljavate da ozbiljne teme padnu u senku. Sve najbolje,

  3. Hm; izvinite, ali u najmanju ruku, čovek mora da se zapita, odakle ona tu?
    I sad šta god rekla, neću biti u pravu, jer i pisac ovog teksta, nekako suviše naginje ka hvalospevu.
    Meni je, kažem, u anajmanju ruku sve to čudno; da ne ulazim dublje u analizu!

Comments are closed.