Kriza oko Ukrajine je podelila Zapad na dva fronta. U prvom su anglosaksonske zemlje, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje podižu uzbunu i najavljuju da će Rusija da napadne Ukrajinu. Američki predsednik Džo Bajden vrši pritisak na evropske saveznike da stupe u jedinstven front protiv Rusije, ali Evropljani imaju različit odgovor. U drugom frontu su evropski lideri koji pozivaju na diplomatiju, sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom na čelu. Francuska, koja od januara predsedava Evropskoj uniji, sprema se da predloži Putinu plan za smirivanje tenzija, a šef evropske diplomatije Žozef Borel poziva da se situacija oko Ukrajine ne dramatizuje. Pariz nije sam – i Berlin je protiv podizanja tenzija sa Rusijom.

Nemačka je odbila da pošalje oružje Ukrajini, što je izazvalo manju diplomatsku krizu između Berlina i Kijeva, koji je poručio da Nemačka time podriva jedinstvo NATO-a i podstiče rusku invaziju. Ukrajina već godinama traži oružje od Berlina, čiji stav je da ne podržava izvoz smrtonosnog oružja iz Nemačke. Ministarka spoljnih poslova iz redova Zelenih, Analena Berbok, rekla je da njena zemlja iz istorijskih razloga ne može da donese odluku da nemačko oružje bude upotrebljeno protiv Rusije, na šta joj je ukrajinski kolega odgovorio da istorijski argument važi za milione ukrajinskih žrtava nacizma i da je pravi razlog nemačkog ustezanja gasovod Severni tok 2 koji treba da snabdeva Nemačku i Evropu.

Odnos prema Rusiji i Ukrajini je prvi veliki test u međunarodnoj politici sa kojim se suočava nova koalicija u Berlinu. Nemačka pozicija prema Rusiji i Ukrajini je posebno osetljiva zbog istorijskih, ekonomskih i strateških razloga

Ovaj gasovod, koji omogućava Rusiji da zaobiđe Ukrajinu, povezujući je sa Nemačkom preko Baltičkog mora, Berlin koristi kao instrument pritiska na Moskvu. Izgradnja gasovoda je završena, ali još nije pušten u pogon. Nemački ministar odbrane iz redova socijaldemokrata tvrdi da gasovod nema nikakve veze sa ukrajinskom krizom, ali ga je demantovao kancelar Olaf Šolc, takođe socijaldemokrata, dok je ministarka spoljnih poslova izjavila da su u slučaju ruske vojne intervencije sve opcije na stolu.

Nemačka je i prva kolateralna žrtva hladnog rata oko Ukrajine. Komandant nemačke mornarice, viceadmiral Kaj-Ahim Šenbah, podneo je ostavku nakon što je izašlo u javnost njegovo viđenje aktuelne krize sa Rusijom i odnosa prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Ne sluteći kakvu će oluju izazvati, Šenbah je tokom posete Indiji rekao da je glupost verovati da će Rusija da zauzme Ukrajinu kao i da Putin želi da zadobije “poštovanje” od Zapada koje “verovatno zaslužuje”. Nemački viceadmiral je rekao i da se Krim neće vratiti pod kontrolu Ukrajine, što je suprotno politici njegove vlade, pridružene koncertu zapadnih zemalja koje su 2014. godine uvele sankcije Moskvi zbog pripajanja ovog poluostrva na jugu Ukrajine, između Crnog i Azovskog mora, sa većinom stanovništva ruskog porekla.

Odnos prema Rusiji i Ukrajini je prvi veliki test u međunarodnoj politici sa kojim se suočava nova koalicija u Berlinu. Nemačka pozicija prema Rusiji i Ukrajini je posebno osetljiva zbog istorijskih, ekonomskih i strateških razloga. Moskva traži pismene garancije da se NATO neće dalje širiti na istok, nakon što više od decenije upozorava da će strategija opkoljavanja Rusije od strane zapadnog vojnog saveza imati ozbiljne posledice. Putin traži od Zapada da prestane sa politikom naoružavanja ruskih suseda koja, prema dubokom uverenju Kremlja, ugrožava rusku bezbednost.

Skrajnuta Evropa

Svi se pitaju šta će Putin da uradi – da li blefira da bi iznudio ustupke ili je spreman da pokrene trupe koje su grupisane na granici sa Ukrajinom. Evropljani žele da razuvere Rusiju tako što ističu diplomatiju u prvi plan. Nemačka kao i francuska diplomatija pozivaju na smirivanje tenzija i na pregovore u “normandijskom formatu” koji podrazumeva francusko-nemački par, Ukrajinu i Rusiju.

“Francuska i Nemačka blisko sarađuju kako bi se obnovili pregovori u okviru normandijskog formata jer je jedna stvar jasna: odluke o evropskoj bezbednosti ne mogu da se donose bez Evrope”, rekla je nedavno nemačka ministarka spoljnih poslova u Bundestagu. Ovaj diplomatski kvartet, ustanovljen u Normandiji 2014. godine da bi se rešila kriza u Donbasu, doprineo je da se postignu dva sporazuma u Minsku, koji podrazumevaju ustavne reforme koje omogućavaju decentralizaciju, poseban status donjecke i luganske oblasti koje su u sukobu sa Kijevom, kao i stvaranje uslova za lokalnu samoupravu i izbore u Donbasu. Ove sporazume, u kojima je Rusija bila medijator, pored Nemačke i Francuske, ukrajinska strana nije primenila. To je dovelo do toga da Moskva protumači poziciju Berlina i Pariza kao izraz nemoći i neodlučnosti, što je svaka strana iskoristila prema svojim interesima – Rusija da zaoštri poziciju, a anglosaksonske zemlje i NATO da preuzmu ofanzivnu strategiju prema Moskvi.

Navode Forin ofisa komentarisao je i “potencijalni kandidat” Kremlja, vlasnik TV kanala koji se 2019. kandidovao za predsednika Ukrajine da bi potom odustao od trke. Murajev je britanskim medijima rekao da su mu “ulepšali veče” i da je “britanski Forin ofis izgleda zbunjen”. Bivši ukrajinski poslanik je primetio da njihova tvrdnja “nije logična”. “Zabranjen mi je ulazak u Rusiju, i ne samo to već je i novac iz očeve firme tamo zaplenjen”, rekao je Murajev, smejući se

Frustrirana nemogućnošću Pariza i Berlina da utiču na primenu sporazuma za koji veruje da je jedini način da se reši unutrašnji sukob u Ukrajini, Moskva je promenila taktiku. Uverena u marionetski karakter režima u Kijevu, Rusija je tražila direktne pregovore sa Vašingtonom, za koji smatra da ima najviše uticaja na aktuelnog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Vašington je prihvatio diplomatske pregovore, ali je u isto vreme povećao isporuku oružja Kijevu i mogućnost rata.

Rat drugim sredstvima

Na pregovorima koji se odvijaju u Ženevi Rusija je želela da razjasni svoju poziciju. “Rusija nikome ne preti i ne okupira nijednu zemlju”, poručio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, nakon druge runde pregovora u kojoj se sastao sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom. “Ruski zvaničnici nikada nisu pretili Ukrajincima kao naciji, nijednom. Predsednik Zelenski koji je pod patronatom naših zapadnih kolega, koji nadziru i podstiču sve njegove poteze, rekao je da građanin Ukrajine koji smatra da je Rus treba da napusti Ukrajinu. Pitanje je dokle ove pretnje mogu da idu”, rekao je Lavrov.

Blinken je odbio zahtev Rusije da se SAD i NATO pismeno obavežu da neće biti daljeg širenja vojnog saveza na istok Evrope. “Nećemo da dovodimo u pitanje naše osnovne principe koje smo se obavezali da branimo, a jedan od njih su otvorena vrata NATO”, poručio je šef američke diplomatije. “Rusija je grupisala značajne snage na granici sa Ukrajinom i nastavlja to i dalje da radi. Sto hiljada trupa, uz snage koje su razmeštene u Belorusiji”, rekao je Blinken.

Odgovor Lavrova je da je Rusija razjasnila sve sumnje koje su se pojavile u njene namere “ali nam i dalje govore da je na (našoj) teritoriji previše trupa, a onda u istoj rečenici da ne treba da nas se tiče šta god da Amerikanci rade sa svojim trupama u Evropi”.

Na optužbe da Moskva želi da uspostavi sfere uticaja, šef ruske diplomatije je odgovorio: “Mi ne tražimo nikakve sfere uticaja, ali ono što NATO radi kada je reč o Ukrajini jasno pokazuje da je vidi kao svoju zonu uticaja. To odražava mentalitet zapadne zajednice koja je u potpunosti uverena u svoju izuzetnost. Oni mogu sve, a mi ostali samo uz njihovu dozvolu”, objasnio je Lavrov rusko gledište.

Na pitanje da li će koristiti vojsku u Ukrajini, Blinken je rekao da su SAD odlučne da štite NATO saveznike. Ali Ukrajina nije u NATO-u, što Vašingtonu nije smetalo da Kijevu isporuči 90 tona oružja u vrednosti od 200 miliona dolara, uključujući i oružje za “odbranu prvih linija”. Prva isporuka je stigla u subotu 22. januara, dan posle susreta Blinkena i Lavrova u Ženevi. “SAD su prošle godine isporučile više vojne pomoći Ukrajini nego ikada ranije. Te isporuke ne prestaju, uključujući i na današnji dan, a nove isporuke slede. Nedavno smo obavestili Kongres o nameri da isporučimo helikoptere Mi-17”, saopštila je portparol Stejt departmenta.

Avioni koji su prenosili protivtenkovske rakete kratkog dometa iz SAD išli su, međutim, dužim putem, zaobilazeći Francusku i Nemačku.

NATO ofanziva na istok

Američko oružje je stiglo u Ukrajinu i iz baltičkih zemalja. Estonija je tražila od SAD odobrenje da izveze Kijevu oružje koje je od njih kupila, što je Vašington odobrio. Stejt department je tako omogućio prenos američkih raketa iz baltičkih zemalja u Ukrajinu. Pentagon je saopštio i da je 8.500 američkih vojnika stavljeno u pripravnost i da će se priključiti NATO jedinicama za brzo reagovanje. Demonstrirajući na delu pretnju o kojoj Moskva govori, NATO je saopštio da šalje vojne brodove i borbene avione u zemlje članice na istoku Evrope.

“Danska šalje vojne brodove u Baltičko more i sprema se da prebaci četiri bombardera F-16 u Litvaniju (…) Španija šalje brodove koji će se priključiti mornarici NATO-a i planira da pošalje borbene avione u Bugarsku (…) Francuska je saopštila da je spremna da pošalje trupe pod komandom NATO-a u Rumuniju. Holandija će u aprilu da uputi lovce F-35 u Bugarsku i staviće u pripravnost vojni brod i trupe kao podršku NATO snagama za brzu intervenciju”, stoji u pretećem saopštenju zapadnog vojnog saveza. “NATO preduzima sve neophodne mere kako bi zaštitio i odbranio sve saveznike, uključujući i tako što će osnažiti istočni deo saveza”, saopštio je generalni sekretar organizacije Jens Stoltenberg. Kremlj je na ovo gomilanje NATO snaga u istočnoj Evropi odgovorio da “raspiruju” tenzije, ocenjujući da postoji “visok” rizik da Kijev pređe u ofanzivu na istoku Ukrajine, na Donbas.

U još jednom nepotrebno dramatičnom potezu, SAD i Velika Britanija su saopštile da povlače deo osoblja iz svojih ambasada iz Ukrajine iako za to nisu imale razloga. Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova je ovu odluku nazvalo “preuranjenom” i “preteranom”, a šef evropske diplomatije je rekao da Evropska unija neće slediti SAD “bar dok ne pruže informacije koje opravdavaju ovu odluku”.

Forin ofis je zbunjen

Podizanju tenzija se priključila i Velika Britanija. Ova međunarodna kriza je dobro došla Borisu Džonsonu da skrene pažnju sa domaćeg terena, na kome se suočava sa zahtevima da podnese ostavku zbog skandala koji je izbio kada se otkrilo da su se u rezidenciji premijera održavale zabave usred pandemije kovida, kada su ostali Britanci morali da se pridržavaju ograničenja koje je propisala njegova vlada.

Forin ofis je saopštio da ima dokaze da Kremlj sprema zaveru kako bi postavio prorusku vladu u Kijevu i da bi na njenom čelu mogao da bude bivši ukrajinski poslanik Jevgenij Murajev. Petorica ukrajinskih političara se dovode u vezu sa ruskim obaveštajnim službama. “Neki od njih imaju kontakt sa ruskim obaveštajcima koji su trenutno uključeni u planiranje napada”, stoji u saopštenju britanskog ministarstva spoljnih poslova. Ove optužbe su usledile pošto je Džonson zatražio da se “promeni brzina oko situacije u Ukrajini”, piše „Gardijan“, nakon perioda u kome se njegova vlada nije bavila međunarodnom politikom zbog afere sa žurkama. Moskva je ovu izjavu britanskih kolega nazvala “besmislicom”. “Dezinformacije koje širi britanski Forin ofis su još jedan dokaz da zemlje NATO-a, sa Anglosaksoncima na čelu, podižu tenzije oko Ukrajine. Pozivamo britanski Forin ofis da prestane sa provokacijama, da prestane da širi gluposti i da se fokusira na proučavanje istorije tatarsko-mongolskog jarma”, izjavio je predstavnik ruskog ministarstva spoljnih poslova za novinsku agenciju Tas.

Russian Defense Ministry Press Service via AP/Beta

Izjava britanskih zvaničnika u koju sumnjaju i britanski mediji – BBC komentariše da je “neverovatno škrta u detaljima” – podseća na izjavu Tonija Blera koji je tvrdio da Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje da bi dobio podršku za rat u Iraku.

Navode Forin ofisa komentarisao je i “potencijalni kandidat” Kremlja, vlasnik TV kanala koji se 2019. kandidovao za predsednika Ukrajine da bi potom odustao od trke. Murajev je britanskim medijima rekao da su mu “ulepšali veče” i da je “britanski Forin ofis izgleda zbunjen”. Bivši ukrajinski poslanik je primetio da njihova tvrdnja “nije logična”. “Zabranjen mi je ulazak u Rusiju, i ne samo to već je i novac iz očeve firme tamo zaplenjen”, rekao je smejući se, prenosi britanska štampa. Četvorica drugih potencijalnih kandidata Kremlja su ukrajinski političari od kojih su trojica prešli u Moskvu pre osam godina.

Desetine britanskih trupa je u Ukrajini još od 2015. godine sa zadatkom da obučavaju ukrajinske snage. Velika Britanija je obećala Kijevu da će da obnovi njenu mornaricu nakon što je Krim pripojen Rusiji, a sredinom januara je najavila da će da pošalje dodatno naoružanje i trupe. Invazija na Ukrajinu će uvući Rusiju u “krvavi” sukob, koji bi za Ruse mogao da bude “nova Čečenija”, poručio je britanski premijer.

Kako će se ova kriza završiti zavisi od toga kako će na ove optužbe i pretnje da odgovori Moskva. Jedna od mogućnosti je da se polje sukoba proširi na druge kontinente, kao u vreme Hladnog rata, kako ruski ministar spoljnih poslova “ne isključuje” otvaranje vojnih baza na Kubi i u Venecueli. Kao demonstracija sile koja treba da izvrši pritisak na zapadne pregovarače pominje se i razmeštanje trupa u Belorusiji i nuklearnog oružja na Krimu. U moru neizvesnosti koje ova kriza otvara jedno je sigurno: status kvo nije opcija.