„Što ne traje duže“: Koliko dana odmora vam je stvarno dovoljno

Upozorenje: Ljubiteljima „dugih“ godišnjih odmora možda se neće svideti ovaj tekst iako je namera autorke (koja nije radoholičar) da analizira koja je „prava“ mera odmora i nije na strani poslodavaca koji uskraćuju radnicima odmor. Naprotiv.

Sada to zvuči kao mit, ali sećam se davne preporuke lekara, koju sam upamtila i nikada nisam mogla da je primenim, da je idealno da odmor traje 30 dana. Jer prvih 10 se treba opustiti i distancirati od posla, dakle antistres, drugih 10 dana je pravi odmor, a poslednjih 10 je aktivan odmor i priprema za povratak na posao. Negde se čak praktikuje da se radi pola radnog vremena prve sedmice povratka sa odmora kako bi se ljudi postepeno vratili obavezama. Postodmorna depresija ume da bude gadna. I zato kada pričamo o godišnjem odmoru uvek ima ono „što ne traje duže“ ili „mnogo brzo prođe“ ili „imam malo dana odmora“… Ima i sad onih koji imaju sve te „beneficije“ koje se obično vezuju za socijalizam i državne firme (uvek sam im zavidela) ne računajući na ekstra stresne profesije za koje se po prirodi mora ići na zasluženo duže godišnje odmore. A ima i onih koji nisu svi „radoholičari“ već iz raznih drugih razloga ne znaju šta će sa sobom posle sedam dana na plaži ili bilo gde drugde. Dobro, tu su i oni koji toliko vole svoj posao pa im je kao hobi i ne doživljavaju odmor kao vreme da se distanciraju od imejlova, poruka i daleko bilo ne ponesu laptop na plažu.

Njima i odgovara to što je, kako se čini iako će neki reći da nije ni to tačno, sa godinama odmor nekako postajao sve kraći. I zato bi vest koja dolazi iz Goldman Saksa koji retko završava na pogrešnoj strani transakcije, iako zvuči kao najbolja ponuda, u stvari mogla da bude još jedna „prevara“ da se zaposlenima „uštine“ još neki dan od odmora. Ponuda kompanije sa Volstrita o fleksibilnom odmoru za starije osoblje i dva dana dodatnog odmora za ostatak, klasičan je primer da se malo da, a da se dobije mnogo više. Kompanija daje partnerima i generalnim direktorima fleksibilno vreme godišnjeg odmora, omogućavajući im da uzmu odmor kada je to potrebno, umesto da se pridržavaju fiksnog broja dana u godini.

Rad Šlomija Bošija, sada izvršnog direktora u Strajpu (Stripe) opisuje eksperiment u kome su se čokoladice delile prolaznicima. Oni kojima je rečeno da ne uzimaju više od tri pojeli su u proseku 1,9 čokolada; oni kojima je rečeno da mogu da pojedu koliko žele pojeli su samo 1,1. To praktično znači da ako može da se uzme neograničen broj dana godišnjeg odmora za čime mnogi toliko vape – uzeli bi manje nego kada je odmor ograničen.

Duži odmori mogu dati više vremena za opuštanje, dok nam kraći odmori pomažu da se malo osvežimo a istovremeno nas manje destabilizuju i brže nas vrate rutini

I to povlači pitanje: koliko nam stvarno odmora treba? Nije odmor isto što i čokoladica, ali Goldman Saks je očigledno kalkulisao sa time kako će se zaposleni ponašati ako im se daju odrešene ruke i da će umesto da se konačno odmaraju koliko žele, sami sebi uskratiti odmor od uobičajenih najmanje 15 dana godišnje – ima li gore od toga?

Uskoro počinje sezona odmora, kao i sve čari (ali i muke) planiranja odmora i usklađivanja ostalih obaveza sa njim.

Posle više od dve godine kolektivne traume, raznih ograničenja i mera, nesigurnosti posla i velikog opterećenja i stresa, odmor nam je više nego ikada potreban. S druge strane, realnost je da odlazak na odmor nije uvek lako planirati i realizovati. „Više puta sam čula od svojih klijenata na seansama: ‘Nisam uzela pravi odmor više od godinu dana i nisam sigurna kada ću ga moći uzeti’, ‘I ove godine idem na more s laptopom i poslovnim telefonom. Vi sada sigurno mislite da je ovo ludost'“, priča za Nedeljnik Aleksandra Stanojević, psiholog. „O ne! Ja zapravo mislim ‘Potpuno vas razumem, i sama to nekad pomislim.’ Većina nas nekada zaboravi da stisne dugme ‘PAUSE’ i da izdvoji neko vreme za opuštanje uma i tela.“

Zašto je važno redovno ići na odmor i zašto to ne praktikuju svi? U mnogim kompanijama zaposleni se ustručavaju da koriste godišnji odmor jer im se to ne čini kao odlika dobrog radnika.

„Kada svoje klijente upitam koji je razlog odlaganja odlaska na odmor, najčešće mi kažu da se boje da će previše zaostati na poslu ako toliko dugo budu van kancelarije. Da li se prepoznajete u tome? Ja priznajem – da, posebno kada sam bila na samom početku karijere“, kaže psiholog. Pored toga, danas je postalo trend da se mnogo radi, da smo umorni i zatrpani poslom.

Neograničeni odmor je retkost u visokim finansijama, ali je sve češći drugde. Oko 7% kompanija sada to nudi, prema američkom Društvu za upravljanje ljudskim resursima. Zagovornici su Netflix, IBM, General Electric.

Ali, koliko god velikodušno zvučalo, ovo u praksi može da favorizuje poslodavca. Za početak, dodatni slobodan dan ne utiče na tokove novca kao što bi uticalo povećanje plate. I malo je verovatno da će zaposleni uzeti dodatne dane ako bi to moglo da izazove podozrenje kolega.

Jedna od kompanija koje neguju taj pristup je i Tesla, čiji se direktor Ilon Mask hvalio kako radi 120 sati nedeljno. Problem u tome je što kada šef ne koristi odmor i mnogo radi, to utiče na zaposlene jer onda oni smatraju da ni oni ne smeju koristiti odmor i da to nije poželjno.

U Netflixu kažu da veruju u pametniji rad, a ne duži.

„Osnivač i izvršni direktor ove kompanije Vilmot Rid Hejstings sproveo je u delo ideju ‘sloboda i odgovornost’, a to znači da zaposleni u firmi imaju natprosečne plate i mogu sami da biraju kada će otići na odmor i koliko dugo. Ako vas je zabrinulo da li oni to zloupotrebljavaju, praksa pokazuje upravo suprotno. Kada zaposleni imaju odrešene ruke što se tiče odmora, kao što je slučaj u Netflixu, oni uzimaju manje odmora nego inače. Kao u čuvenom eksperimentu sa čokoladicama i bombonama, kad je ispitanicima ograničen izbor na maksimum tri slatkiša, oni uzimaju više slatkiša nego kada imaju odrešene ruke da uzmu koliko žele“, objašnjava Aleksandra Stanojević.

Kad smo kod neograničenog odmora, pitanje je koliko je idealno da odmor traje. Kad pričate sa ljudima, čućete odgovore od „sedam dana plafon!“, do „ništa bez tri nedelje!“.

Istraživanja su pokazala da je idealno vreme za odmor osam dana, jer to omogućava vašem telu i umu da se naviknu da budu na odmoru negde tamo, da odvojite potrebno vreme da se opustite i filtrirate preostale negativne tenzije koje možda imate iz svakodnevnog života.

Ne bi se svi složili sa ovim. „Ako mene pitate, preferiram dve nedelje odmora jer mi to pomaže da se istinski opustim i napunim baterije“, naglašava sagovornica Nedeljnika. Dodaje da sve ima svoje dobre i loše strane, pa isto važi i za kraće i duže odmore. „Duži odmori mogu dati više vremena za opuštanje, dok nam kraći odmori pomažu da se malo osvežimo a istovremeno nas manje destabilizuju i brže nas vrate rutini“, kaže psiholog.

Zašto je nekima potrebno malo/nimalo odmora, a nekima ni dva meseca ne bi bilo dovoljno? Čini se da bitnu ulogu u tome ima trenutna poslovna situacija – šta je to što napuštamo i čemu se vraćamo i kako gledamo na svoj posao. „Ako nismo zadovoljni poslom, očekivano je da nećemo želeti da se vratimo, a i ako ga previše volimo i postavljamo (pre)visoka očekivanja, povratak isto može da bude frustrirajuće iskustvo. I na kraju tu je i faktor – da li na odmor gledamo kao na način da se povežemo sa sobom ili da pobegnemo od sebe“, priča Aleksandra Stanojević. Takođe, od odmora očekujemo da se očistimo od stresa koji sakupljamo godinu dana i ponekad su ta očekivanja najveći neprijatelj da se istinski odmorimo. Kao ono kada teramo sebe da se uspavamo jer sutra rano ustajemo, a to nas zapravo ometa u tome da se opustimo i zaspimo.