Lideri G20, industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i zemalja u razvoju lidera formalno su juče u Rimu podržali globalnu minimalnu korporativnu poresku stopu od najmanje 15 odsto. Taj predlog je ranije dogovoren na nivou ministara finansija najrazvijenijih zemalja.
Sledeći korak je da se ovakav sporazum ratifikuje u parlamentima država koje su se usaglasile sa novim sistemom oporezivanja.
Univerzalno oporezivanje multinacionalnih kompanija smatra se ključnim korakom u nastojanjima predsednika SAD Džoa Bajdena da spreči veliko kompanije da „sele“ profit u zemlje se nižim poreskim stopama.
Šta to zaparavo znači?
Novi sistem opoerezivanja, koji bi trebalo da počne da se primenjuje 2023. godine, dogovoren je u julu na sastanku G20 i OECD-a i oko njega su se usaglasile 132 države, među njima je i Srbija.
Predviđeno je, dakle, da se postavi globalni minimum od 15 odsto poreza na profit za multinacionalne kompanije koje ima prihod veći od 890 miliona dolara.
Novi sistem je zamišljen kako bi se preusmerilo plaćanje poreza na zemlje u kojima kompanije zapravo prodaju robu ili pružaju usluge, a ne samo u zemljama u kojima su im prijavljena sedišta.
Dalje, multiunacionalke, koje imaju više od 23,8 milijardi dolara prihoda – uz neke izuzetke u slučaju finansijskih kompanija ili naftaških – uplaćivaće između 20 i 30 odsto profita, za sumu izmad margine od 10 odsto kao porez zemljama u kojima prodaju robu ili usluge.
Ilustracije radi, to znači, da će SAD sada dobijati manje poreza od komapnija kao što su Gugl ili Epl, ali će dobijati više od Samsunga ili Folksvagena za onaj deo biznisa koji podrazumeva prodaju u Americi.
Inače, prema podacima „Tax Foundation“, u 2020. godini je bilo 35 zemalja sa nižim korporativnim porezom od 15 odsto.
Prema podacima OECD, multinacionalne kompanije su svake godine uskratile državama za poreze između 100 i 240 milijardi, odnosno između 4 i 10 odsto od korporativnog poreza – samo koristeži mogućnost „šetanja“ između različitih poreskih sistema.
