Ukoliko ste u poslednje vreme visili na društvenim mrežama ili bili na nekom sportskom događaju, sigurno su vas bombardovali porukama da treba da pijete više vode.
Influenseri sa sobom tegle velike flaše sa vodom, to im je novi aksesoar. Botovi na Tviteru podsećaju nas da je vreme da se hidriramo. Neke flašice za višekratnu upotrebu imaju i ugravirane motivacione rečenice – „Seti se svog cilja“, „Nastavi da piješ“, „Skoro da si uspeo“ – ne bi li ohrabrili potrošnju vode.
Navodne koristi od velikog unosa vode u organizam obuhvataju i bolje pamćenje, i mentalno zdravlje, i više energije, i čistiju kožu. „Budi hidriran“ je kao moderna verzija poruke „Budi dobro“.
Ali šta zapravo znači „budi hidriran“?
„Kada laici diskutuju o dehidrataciji, oni misle na gubitak svake tečnosti“, kaže dr Džoel Topf, nefrolog i asistent na predmetu kliničke medicine na Univerzitetu Okland u Mičigenu.
No ta interpretacija je „baš preterana“, dodaje Keli En Hindman, istraživačica funkcije bubrega sa Univerziteta Alabame u Birmingemu.
Premda biti hidriran zaista jeste važno, objašnjava ona, pomisao da bi obična čaša vode mogla povoljno da utiče na vaše zdravlje jednostavno nije istinita. Niti je tačno da većina ljudi hoda okolo nehidrirana, niti da bi trebalo da pijemo vodu celog dana, dodaje doktorka Hindman.
Utuvili su nam u glavu da je osam čaša vode od 2,5 decilitara dnevno magična količina koja odgovara svima, ali to je običan mit, navodi i Tamara Hju-Batler, naučnica koja se bavi vežbanjem i sportom na Univerzitetu Vejn Stejt u Mičigenu.
Jedinstveni faktori, kao što su kilaža, spoljašnja temperatura ili to koliko teško dišete ili se znojite zapravo određuju koliko vam je tečnosti potrebno, dodaje ona.
S medicinske tačke gledišta, objašnjava dr Topf, ključna mera hidratacije je ravnoteža između elektrolita poput natrijuma i vode u organizmu. I ne morate da pijete čašu vode malo-malo da biste održavali tu ravnotežu.
Kad dehidrirate, koncentracija elektrolita u vašoj krvi se povećava, a telo signalizira lučenje hormona vasopresina, zaduženog za smanjivanje količine vode koja se ispušta u urin, kako biste mogli da je reapsorbirate u telo i da vratite ravnotežu, kaže dr Keli En Hindman.
Uopšte nije potrebno da se ti elektroliti obnavljaju pomoću sportskih pića ili drugih proizvoda. Većina ljudi dobija sasvim dovoljno elektrolita iz hrane, kaže dr Tamara Hju-Batler.
No ukoliko pijete više nego što vaši bubrezi mogu da obrade, elektroliti u vašoj krvi možda će se previše razrediti i, u najblažem slučaju, osećaćete da nešto nije u redu. U najekstremnijim slučajevima, pijenje previše vode u kratkom periodu može da dovede do hiponatremije, ili „trovanja vodom“.
Godine 2007, jedna 28-godišnja žena preminula je od hiponatremije nakon što je navodno unela u sebe skoro osam litara vode u tri sata, tokom takmičenja koje je organizovao jedan radio: ko može da popije više tečnosti a da ne mokri.
Najbolja mera za hidriranje je ona najjednostavnija: pijte vodu kad ste žedni. Veoma je lako.
