Šta sve znamo o prvoj vakcini protiv raka sa eksperimentalnim virusom testiranoj na čoveku

Bez mnogo pompe i senzacije, kako bi i trebalo da bude jer je ozbiljno, objavljeno je ovih dana da je prvi pacijent primio vakcinu u prvoj fazi kliničkog ispitivanja eksperimentanog virusa koji ubija ćelije raka. Ono što je posebno važno je da je ovo prvo ovakvo testiranje na ljudima.

Naučnici su učesniku medicinskog ispitivanja na ljudima ubrizgali tretman poznat kao onkolitička virusna terapija CF33-hNIS (ili Vaksinija), u kojoj se prirodni virus genetski modifikuje da uđe u ćelije raka, da se replicira, čime ih ubija. Ono što je najvažnije, dizajnirano je da to uradi uz izbegavanje zdravih ćelija.

Centar za borbu protiv raka i istraživački centar City of Hope u Los Andelesu i kompanija za imuno-onkologiju Imugena Limited sa sedištem u Australiji objavili su da se procenjuje bezbednost novog virusa koji ubija ćelije raka kada se koristi kod ljudi sa uznapredovalim tumorima. Onkolitički virus koji je razvio City of Hope pokazao je da smanjuje tumore raka debelog creva, pluća, dojke, jajnika i pankreasa u pretkliničkim laboratorijskim istraživanjima.

„Naše prethodno istraživanje pokazalo je da onkolitički virusi mogu da stimulišu imuni sistem da reaguje i ubija rak, kao i da stimuliše imuni sistem da bolje reaguje na druge imunoterapije, uključujući inhibitore kontrolnih tačaka“, rekao je Daneng Li, glavni istraživač. „Sada je vreme da se dodatno poboljša moć imunoterapije, i verujemo da CF33-hNIS ima potencijal da poboljša rezultate za naše pacijente u njihovoj borbi sa rakom“.

Onkolitička virusna terapija je moguća kada se virusi koji se nalaze u prirodi genetski modifikuju da inficiraju, repliciraju i ubijaju ćelije raka, dok štede zdrave ćelije. Dok su inhibitori imunih kontrolnih tačaka bili efikasni kod određenih karcinoma, pacijenti često imaju recidiv i na kraju prestaju da reaguju na ovu vrstu lečenja ili razviju otpornost na njega. Rana istraživanja pokazuju da onkolitički virusi mogu da aktiviraju imunološki sistem osobe, čineći imunoterapiju efikasnijom protiv raka, saopštio je City of Hope.

„Smrtnost većine vrsta raka je u opadanju“: Tijana Jovanović-Talisman, jedna od naših najuspešnijih naučnica u inostranstvu o novim dometima u lečenju kancera

„Interesantno je da iste karakteristike koje na čine ćelije raka otpornim na hemioterapiju ili tretman zračenjem zapravo povećavaju uspeh onkolitičkih virusa, kao što je CF33-hNIS“, rekao je Juman Fong, zadužen za razvoj genetski modifikovanog virusa. „Nadamo se da ćemo da iskoristimo virusologiju i imunoterapije za lečenje širokog spektra smrtonosnih karcinoma.“

Prva faza ispitivanja počeće davanjem niske doze pacijentima sa rakom sa metastatskim ili uznapredovalim tumorima koji su imali najmanje dve prethodne linije standardnog lečenja. Terapija će biti data pacijentu ili kao injekcija direktno u tumore ili intravenozno.

Kada pacijenti u grupi sa jednom terapijom budu lečeni najnižim dozama i kada se pokaže prihvatljiva bezbednost, novi učesnici studije će dobiti eksperimentalni onkolitički virus u kombinaciji sa imunoterapijom pembrolizumabom, projektovanim antitelom koje poboljšava imunološki sistem. Cilj studije je da regrutuje 100 pacijenata na približno 10 lokacija za ispitivanje u Sjedinjenim Državama i Australiji.

CF33-hNIS je inače virus boginja koji se širi od ćelije raka do ćelije raka, replicirajući se unutar njih. Na kraju, ćelije raka pucaju i oslobađaju hiljade novih kopija virusa. Ovo stimuliše imuni sistem da reaguje i cilja na rak. Do sada je lek bio testiran samo na životinjama i pokazalo se da može da iskoristi imuni sistem na način da lovi i uništi ćelije raka, ali do sada nije rađeno testiranje na ljudima.

Ako lek bude dobar, mogao bi da se pređe na dalja ispitivanja, ali još je prerano reći kakvi će biti rezultati. Prema Institutu za istraživanje raka, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) ranije je odobrila samo jednu onkolitičku virusnu terapiju – T-VEC (Imlygic), koji je modifikovani virus herpesa koji je odobren za lečenje melanoma, vrsta raka kože.

Verzija virusa koja se sada klinički testira proizvodi humani natrijum-jodidni simporter (hNIS), protein koji omogućava istraživačima da snime i prate replikaciju virusa, kao i da omogućava dodatni uticaj na ćelije raka dodavanjem radioaktivnog joda. Međutim, pre nego što se utvrdi efikasnost, istraživači će prvo tražiti da vide koliko dobro pacijenti podnose lek, beležeći ucestalost i ozbiljnost bilo kakvih neželjenih posledica, a takode proveravaju i koliko dobro učesnici podnose povećavanje doza, piše Science Alert.

Očekuje se da će ispitivanje trajati dve godine na više kliničkih lokacija i verovatno će proci neko vreme pre nego što saznamo kompletne rezultate.

„Ako se pokaže da je lek bezbedan i da se dobro podnosi, medicina bi možda bila na pragu otkrivanja novog moćnog sredstva za borbu protiv tumora“, napominje Suzan Varner, onkolog koja je rukovodila timom koji je proučavao efekte CF33 na tumore kod miševa.