„Predsednik SAD je odlukom o uvođenju recipročnih carina uništio međunarodni trgovinski sistem i doveo u pitanje postojanje Svetske trgovinske organizacije“, ocenio je za Nedeljnik profesor Ekonomskog fakulteta Predrag Bjelić.
Naš sagovornik je čak blag u oceni posledica koje će „Trampove carine“ ostaviti po globalni poredak, s obzirom na to da je nekadašnji glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda Ken Rogof u izjavi za BBC uporedio njegovu listu carina za 180 zemalja i teritorija sa nuklearnom bombom bačenom na svetsku trgovinu.
Doduše, moglo bi da se ispostavi i da je došlo do greške u obračunu recipročnih carinskih stopa, što je mogućnost na koju je, kada je reč o Srbiji, u razgovoru sa nama otvorio ekonomista Mihailo Gajić.
Dok se nižu reakcije Evropske unije, Kine i drugih „ocarinjenih“ država, Španija je najavila paket podrške svojoj privredi u vrednosti od 14,1 milijarde evra, uz sugestiju da se svojevrsni fond za prvu pomoć uspostavi i na nivou EU.
„Trampova carinska politika priliči onima koje su se vodile u 19. veku, i vodi u deglobalizaciju i urušavanje poretka kakav je uspostavljen u okrilju Svetske trgovinske organizacije. Ta organizacije se, inače, već suprotstavila Trampu tokom njegovog prvog mandata“, ističe Predrag Bjelić.
ZATVARANJE OTVORENE PRIVREDE
Ekonomski novinar Miša Brkić podseća u razgovoru za naš portal da iza „carina za sve“ stoji Trampova ideja da „vrati fabrike u Ameriku“.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku (RSZ), vrednost izvoza Srbije u SAD iznosio je u 2024. godini tačno 670.092.700 dolara,
„Utoliko je teže razumeti kako se Srbija, prema visini razrezane carine, našla u grupi sa azijskim zemljama u kojima se masovno proizvodi za svetsko pa i američko tržište. Prvo, kada je reč o ‘vraćanju fabrika’, to su niskoplaćeni poslovi i postavlja se pitanje zašto su američkoj privredi takviposlovi uopšte potrebni. Zatim, Srbija nema proizvodnju te vrste, pa se čak ni naš čelik ili automobili, na koje je američki predsednik posebno ‘osetljiv’ ne proizvode za tržište SAD“, ističe Brkić.
Njegova teza je da Tramp ovakvom carinskom politikom pokušava da imitira Kinu.
„Kina je, kada se ‘otvorila’ prema svetu, donela određene propise kojima je štitila domaće tržište, da bi potom pregovarala na bilateralnom nivou sa drugim državama o eventualnim ustupcima. Bila je, dakle, zatvorena privreda koja prelazi u otvorenu. Ono što ne razumem je zašto bi neko želeo da izoluje već otvorenu privredu“, pita se Brkić.
ZABORAVLJENA VELIKODUŠNOST SRBIJE
„Teško je proceniti da li je ovo novi signal u odnosima Srbije i SAD – tih 37 odsto bode oči u odnosu na ostale zemlje regiona koje nisu u EU, pošto je Crnoj Gori, Albaniji pa čak i Kosovu* razrezana stopa od 10 odsto“, smatra Brkić.
Kako je i dalje puno nepoznanica na stolu, pita se i da li dolazi pod sumnju Energetski sporazum sa SAD sklopljen prošle godine kao i šta je sa našim trgovinskim statusom najpovlašćenije nacije.
Uveren je, poput profesora Ekonomskog fakulteta Đorđa Đukića, da će predsednik SAD posle ovog prvog „udara“ krenuti u bilateralne pregovore pokušavajući da izboksuje što povoljniji trgovinski položaj za američku privredu.
„Kada SAD pregovaraju sa EU, Kinom, Japanom, Australijom ili južnoameričkim državama, to je ozbiljna stvar i tu može nešto da dobije. Ne vidim šta u tome može da dobije Srbija ali neće ni američki građani imati veliku korist od carina koje su nam uvedene – mi smo sitna boranija. Pri tome smo mi već pokazali velikodušnost: zar je predsednik Tramp već zaboravio da je kompanija njegovog zeta Džareda Kušnera za svoj projekat dobila Generalštab?“, zapitao se Miša Brkić.
Tagovi
