Dan uoči konferencije za medije na kojoj će predsednik Donald Tramp objaviti – kako se očekuje -konačnu listu carina na uvoz koje će, prema njegovim rečima „osloboditi SAD zavisnosti od robe iz drugih zemalja“.
Problem je u tome što niko zapravo ne zna šta će tačno reći, pa se u medijima širom sveta spekuliše o „recipročnim carinama za sve trgovinske partnere SAD“, kako je najavila savetnica za štampu Bele kuće Kerolajn Levit ili o uvođenju opšte carine na uvoz od 20 odsto, o čemu je govorio savetnik Bele kuće za trgovinu Piter Navaro.
Biće da je odgovor Levitove da će „predsednik govoriti o detaljima“ nešto najpreciznije što se može reći o podizanju „carinskog zida“ u sredu, 2. aprila.
KOJI JE TRAMPOV CILJ?
Za sada znamo da su uvedene carine od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma, 20 odsto na sve isporuke iz Kine kao i carine do 25 odsto na svu robu iz Kanade i Meksika koja nije obuhvaćena trgovinskim sporazumom iz 2020. godine.
Trampov „recept“ za smanjenje ogromnog deficita u trgovini robom vrednim 1,2 biliona dolara je uvođenje carina, sa ciljem da se investicije u proizvodne kapacitete „vrate“ u SAD, odnosno otvore nova radna mesta i „kupuje domaće“.
Upozorenja da se radi o planu koji ne samo da neće dati očekivane rezultate već i da će gurnuti zemlju u recesiju stižu sa brojnih strana, ali može se reći da ih je sažela jedna od najvećih američkih i globalnih finansijskih institucija – Goldman Sacks.
U pismu klijentima objavljenom samo četiri dana uoči Trampovog obraćanja o carinama, ta banka je istakla da je povećala izglede da američka privreda uđe u recesiju na 35 odsto sa prethodnih 20 odsto, ali ipak i dalje prognozira rast BDP od jedan odsto, uz nešto višu stopu inflacije od 4,5 odsto do kraja godine.
Goldman Sacks u tom dokumentu ističe da će više carine verovatno pojačati „krizu tražnje“ kao i da je iz izjava zvaničnika jasno da je Trampova administracija spremna da toleriše „kratkoročne ekonomske slabosti“ u cilju sprovođenja njihovih politika.
RECESIJA I INFLACIJA
Jasno je da su Goldmanovi analitičari završili sa pisanjem pisma pre nego što su čuli i samog Trampa, koji je jasno poručio da ga „apsolutno baš briga“ što bi cene automobila na američkom tržištu mogle da porastu zbog uvođenja carina.
To je u isto vreme bio i njegov odgovor na bojazan da bi poskupljenje uvozne robe zbog carina moglo da ubrza inflaciju u SAD. Takav sled događaja mogao bi da dovede do pada potrošnje ionako zabrinutih građana i privrede i time i do recesije ili stagflacije (perioda niskog privrednog rasta praćenog višom inflacijom).
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Fulbrajtov stipendista i „američki đak“ sa postoktorskih studija na Stenfordu Đorđe Đukić, međutim, za Nedeljnik kaže da su brojne „katastrofične“ analize često rezultat političkih ili neslaganja u okviru različitih ekonomskih škola o tome kakav može biti ishod određenih mera.
„Uveren sam da je cilj najavljenog uvođenja ‘carina na sve i za sve’ u suštini priprema terena za detaljne pregovore sa svakom od zemalja o budućim trgovinskim odnosima, a posebno kada je reč o ‘prljavih 15’, odnosno grupi 15 zemalja koja najviše trguje sa SAD, beležeći ogroman trgovinski suficit, a da u isto vreme ima i najviše carine i druge barijere na uvoz američke robe“, kaže Đukić.
Iako Bela kuća nije precizirala o kojim tačno državama se radi, CNBC je na osnovu podataka o trgovinskoj razmeni za 2024. izlistao da najveći deficit SAD ima sa Kinom, EU, Meksikom, Vijetnamom i Irskom.
Kada je reč o inflaciji, naglašava da briga o cenama ionako nije posao predsednika – jer je tu Fed, jedinstvena „centralna banka“ SAD, koja po zakonu nije odgovorna samo za stabilnost cena već i za maksimalnu zaposlenost.
„Ne treba sumnjati da je Fed pripravan da reaguje na vreme kroz režim kamatnih stopa na jednokratni negativni efekat carina kada one zažive. Sada je najvažnije pronaći balans u održavanju solidnog privrednog rasta i kretanja cena“, ističe Đukić.
Kada je reč o recesiji, i prvi čovek Fed Džerom Pauel nedavno je ukazao da je svestan da očekivanja nastupanja recesije rastu ali da i dalje nisu visoka, što je u skladu i sa Goldmanovom analizom sa početka priče.
KO BI MOGAO DA BUDE DOBITNIK TRAMPOVOG CARINSKOG RATA?
Uoči Trampove konačne objave, iz EU stižu poruke da je spreman „snažan plan“, uz poruku predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da je „najveće jedinstveno tržište na svetu“ ne samo dovoljno jako da pregovara, nego i da odgovori na sve što bi moglo da dođe iz Vašingtona.
Tramp, međutim, do sada nije pokazao da ga brinu mogući potezi EU ali ni Kanade, Meksika ili drugih zemalja.
Đukić kaže da je cilj njegove carinske politike zapravo reindustrijalizacija potpuno devastiranih delova SAD, koji su ranije živeli od proizvodnje svega -od automobila i komponenti do robe široke potrošnje, nameštaja i hrane.
„Amerika je došla u situaciju da uvozi maltene sve osim usluga, a regionalni razvoj i poslovi za lokalno stanovništvo ne mogu da se obezbede samo kroz zapošljavanje u uslugama, već i kroz oživljavanje proizvodnje“, objašnjava naš sagovonik.
Zato ističe da bi pozitivni efekti Trampove carinske politike mogli pre da se osete u „tradicionalnim“ sektorima koji čine temelj američke industrije – čeliku i aluminijumu, odbrani i vazduhoplovnoj industriji, energetici, proizvodnji industrijskih mašina i opreme, kao i proizvodnji hrane.
U kontekstu istraživanja javnog mnjenja u SAD, koji kažu da čak 60 odsto Amerikanaca ne odobrava aktuelni Trampov pristup i da želi „fokus na cene a ne na carine“, Đukić zaključuje da treba uvek imati na umu da će se pozitivni efekti predložene carinske politike pokazati na srednji, a ne na kratak rok.
