Trampova carina od 37 odsto je možda greška u obračunu izvoza i uvoza: Ekonomista Gajić za Nedeljnik

„Zamenik sekretara za štampu Bele kuće je na X-u potvrdio da je za obračun konačne stope recipročne carine korišćena formula na osnovu udela trgovinskog deficita SAD u ukupnom uvozu iz neke zemlje, pa je dobijeni iznos deljen sa dva. Problem je u tome što se podaci o vrednosti uvoza iz Srbije u SAD razlikuju od vrednosti koje naša statistika beleži kada je reč o vrednosti našeg izvoza u Sjedinjene Države“, kaže za Nedeljnik ekonomista Mihailo Gajić.

Gajić objašnjava da ta razlika u brojevima kojima barata domaća i američka statistika ukazuje na prvu mogućnost da je došlo do greške kada je Srbiji uvedena carina od 37 odsto.

Naime, treba imati u vidu da su carine „razrezivane“ u odnosu na to da li SAD sa konkretnom državom ostvaruju „višak“ odnosno suficit u trgovini, ili su u „minusu“ ili deficitu. Za američki suficit je određivana carina od 10 odsto dok su oni sa kojima su SAD ostvarivale deficit po toj formuli uvedene daleko više carine – poput srpskih 37 odsto.

DA LI JE SRBIJA U PLUSU ILI MINUSU U TRGOVINI SA SAD?

„Naša statistika beleži da imamo deficit sa SAD, i da smo u 2024. uvezli robe za 740 miliona dolara a izvezli za 670 miliona dolara. U tom slučaju bi recipročna carina za nas trebalo da iznosi 10 odsto – jer smo mi u deficitu“, objašnjava Gajić.

Međutim, američka trgovinska administracija ima potpuno drugačije podatke .

„Oni beleže da je njihov izvoz u Srbiju 209 miliona dolara a da je uvoz iz Srbije 814 miliona dolara, i da je deficit na njihovoj strani. Primenom formule došli su do „opeterećenja“ za SAD od 74 odsto, i podelili ga na pola – i eto 37 odsto carine za Srbiju“, ukazuje Gajić.

Prema njegovim rečima, pojava različitih podataka u statistici dve zemlje u vezi međusobne razmene nije retkost, ali u slučaju Srbije i SAD pokazuje značajna odstupanja.

Srbiji su, podsetimo, SAD uvele jednu od najviših recipročnih carinskih stopa na svetu, pa se tako Srbija našla iza Tajvana, Južne Koreje ili Japana a ispred Kine, Kambodže i Vijetnama.

GREŠKA U EXCEL FORMULI?

Ne treba, kako kaže Gajić, isključiti ni mogućnost da se potkrala neka greška u Excel formuli koja je primenjena na Srbiju i izračunavanje njene trgovinske razmene sa SAD.

„Sa takvim greškama se ova administracija već suočavala, a među poznatije spada ona koja se potkrala poznatom Odeljenju za efikasnost (DOGE, na čelu mu je Ilon Mask), kada su sabirali ukupne uštede u projektima koji su zaustavljeni. Tada su uračunali i ‘uštede’ na troškovima za projekte ili delove projekata koji već bili završeni a sredstva isplaćena“, podsetio je Gajić.

DOGE je, takođe, imao i propust kada je objavio da više od stotinu ljudi rođenih 1875. godine još prima socijalnu pomoć i državne penzije.

„Ispostavilo se da oznaka 1875 ne predstavlja godinu rođenja već statističku šifru koja ukazuje da nije poznata godina rođenja te osobe“, kaže Gajić.