Švedska će uskoro postati prva zemlja bez duvanskog dima u EU. I Evropska mreža za prevenciju pušenja (ENSP) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatraju da je nacija zvanično bez duvanskog dima kad manje od 5% odrasle populacije puši, a ova skandinavska zemlja je smanjila stopu na oko 5,6 posto. Međutim, treba istaći još jednu činjenicu: Šveđani konzumiraju otprilike istu količinu duvana kao i prosek ostatka EU, ali to čine bez pušenja.
Prosečna stopa pušenja u EU iznosi 23 posto, pa je veliki uspeh to što je Švedska smanjila stopu pušenja sa 15 na 5 posto u periodu između 2008. i 2023. godine. Štaviše, stopa pušenja je smanjena na 3 posto među osobama 16 i 29 godina starosti. Ali čak i među Šveđanima koji puše, broj cigareta znatno je manji od evropskog proseka: dnevna potrošnja cigareta u Švedskoj je u proseku 9,1 u poređenju s 14,2 u ostalim zemljama EU.
Najznačajniji rezultat ovog upečatljivog smanjenja broja pušača je to da je pojava raka u Švedskoj 41 posto niža nego u ostalim evropskim zemljama, što znači 38 posto manje umrlih od ove bolesti. SZO je već 2020. potvrdiila da je stopa smrtnosti Šveđana od svih vrsta raka 96 na 100.000 stanovnika, najniža u Europskoj uniji.
Iako je EU postavila rok za smanjenje broja pušača na 5% do 2040. godine, Švedska je uspela dostići ovaj cilj 16 godina ranije. Šta je tajna njihovog uspeha? Strategija smanjenja štetnosti koja se ogleda u strožim merama prema konvencionalnim cigaretama i informisanju punoletnih pušača o novim bezdimnim alternativama poput snusa, e-cigareta, nikotinskih vrećica i tehnologije zagrevanja duvana, koje nisu bez rizika jer oslobađaju nikotin koji izaziva zavisnost, ali jesu bolja opcija od nastavka pušenja.
Prekretnica – koja će uskoro stići na ekrane
Dokumentarni film ‘Kako je Švedska prestala da puši’, govori o tranziciji ove skandinavske zemlje prema kraju tradicionalnog pušenja i duvanskog dima. „Film je snimljen 2023. godine, iz želje da Šveđani ispričaju svoju priču ostatku sveta“, objašnjava Federico Fernández, izvršni direktor Somos Innovación i producent filma.
„U Švedskoj smo pronašli deo koji je nedostajao da rešimo zagonetku efikasne borbe protiv pušenja“, ističe Fernández. Dodaje da je zemlja „vrlo svesno usvojila mere SZO i EU inicijative protiv pušenja, ali ono što švedski primer čini najatraktivnijim je uloga koju igra inovacija, jer Švedska nije napustila nikotin, već cigarete koje sagorevaju duvan.“
U tom smislu, alternativni proizvodi su „omogućili stanovništvu da nastavi da konzumira nikotin bez efekata sagorevanja, jer je problem što ljudi puše zbog nikotina, ali umiru od katrana“. Fernández priznaje da „nema sumnje da nikotin stvara zavisnost“, ali za njega je mnogo sličniji kofeinu ili teinu nego drogi. „Razmišljanje o društvu bez nikotina moglo bi da bude hvale vredan cilj, ali nije nužan“, kaže on. Daje primer društva bez kofeina, o čemu „niko ne razmišlja, iako ima i onih koji su zavisni od kofeina.“
Po njegovom mišljenju, razlog što „gotovo niko u Švedskoj danas ne puši je ključna kombinacija četiri bezdimna nikotinska proizvoda kod kojih ne dolazi do sagorevanja, a koji su između 95% i 98% manje štetni od cigareta i rešavaju problem konzumiranja nikotina bez uništavanja pluća i srca. „Zahvaljujući alternativnim proizvodima, švedsko društvo je zdravije nego ranije dok su ljudi pušili. Iako bi najidealnije bilo zauvek ostaviti duvan i nikotin, za one koji ne mogu ili ne žele postoji mogućnost orijentacije ka manje štetnim alternativama“, zaključuje Fernández.
PR sadržaj
