Slepilo se može preduprediti: Veštačka inteligencija prepoznaje očna oboljenja

0
ATUL LOK ZA NJUJORK TAJMS Očna bolnica Aravind u Maduraju, u Indiji, koristi Gugl sistem za pregledanje pacijenata sa potencijalnim oboljenjima retine koja mogu dovesti do slepila

Oftalmološka bolnica Aravind lečiće svakoga, bilo da on ima novca ili ne.

Svakog dana u nju pristigne više od 2.000 ljudi iz svih krajeva Indije, pa čak i iz različitih krajeva sveta i sjati se u hodnicima i čekaonicama ove 43 godine stare bolnice.

Vt Mutusami Ramalingam nedavno je jednog jutra ušao u prostoriju na drugom spratu, seo i postavio svoju bradu na mali uređaj koji mu je uperio kameru u oči.

Tehničar je dodirnuo ekran sa zadnje strane očnog skenera, i za samo nekoliko sekundi dijagnoza se pojavila na kompjuteru na zidu. Oba oka pokazivala su znake dijabetičke retinopatije, oboljenja koje može dovesti do slepila ukoliko se ne leči na adekvatan način.

U većini bolnica i klinika u svetu dijagnozu postavljaju obučeni lekari nakon što ispitaju oko pacijenta i identifikuju sitne lezije, ugruške i diskoloracije koje mogu ukazivati na začetak dijabetičkog slepila. Ali Aravind pokušava da automatizuje taj proces. U saradnji sa Guglovim timom za veštačku inteligenciju sa sedištem u Kaliforniji, ta bolnica testira sistem koji će sam moći da postavlja dijagnozu.

Gugl i sestra kompanija Verili targetirali su ovu vrstu slepila zbog njene učestalosti, ali i zato što spada u grupu bolesti koje bi AI mogla da detektuje rano.

Istraživači se nadaju da će ovaj sistem veštačke inteligencije pomoći lekarima da pregledaju veći broj pacijenata u zemlji u kojoj je sve više obolelih od dijabetičke retinopatije. Skoro 70 miliona Indijaca boluje od dijabetesa, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, a kod svih postoji rizik od slepila. U zemlji, međutim, nema dovoljno adekvatno obučenih lekara koji bi mogli da pregledaju sve pacijente. Za svakih milion ljudi u Indiji ima tek 11 oftalmologa.

Ovaj projekat je deo širih napora da se izgrade i uvedu u upotrebu sistemi koji mogu automatski da detektuju znake bolesti. Bolnice u SAD, Velikoj Britaniji i Singapuru takođe testiraju sisteme koji otkrivaju znake dijabetičkog slepila. Istraživači širom planete istražuju tehnologije koje prepoznaju znakove raka, srčanog udara, srčanih oboljenja i drugih bolesti.

Osnivač bolnice Aravind, Govindapa Venkatasvami, važna ličnost u Indiji, bio je poznat kao “dr V”, a preminuo je 2006. godine; on je zamislio mrežu bolnica i centara koji bi funkcionisali kao McDonald’s franšiza i sistematski omogućavali jeftine oblike očne nege širom zemlje. Trenutno je u Indiji više od 40 očnih centara, a bolnica ima u planu da Guglovu tehnologiju uvede u okolna sela gde često nema nijednog dostupnog očnog lekara.

Iza ove tehnologije stoje neuronske mreže, kompleksni matematički sistemi koji mogu da nauče da analiziraju ogromne baze podataka. Neuronske mreže mogu same da prepoznaju oboljenje tako što analiziraju milione snimaka retine na kojima se vide znaci dijabetičkog slepila.

Pošto ovakvi sistemi uče iz obimnih količina podataka, istraživači i dalje pokušavaju da do kraja dokuče na koji način oni tačno funkcionišu. Neki stručnjaci, međutim, smatraju da ovi sistemi mogu da fundamentalno unaprede zdravstvenu negu. Kompjuterski ekrani u Aravindu prevode informacije u jezike koji se govore u bolnici.

Ramalingam (60) za vreme ispitivanja govorio je na tamilu, starom jeziku sa juga Indije i Šri Lanke. On je rekao da mu nije bilo neprijatno dok mu je mašina pregledala oko, uglavnom zato što je kratko trajalo. Nakon što je AI sistem obavio prvi pregled, lekari mogu da leče pacijenta u cilju sprečavanja slepila.

Sistemom trenutno upravljaju obučeni oftalmolozi, a on je još uvek daleko od toga da u potpunosti zameni lekara.

Ranije tog dana, Pambajan Balusami (55) sedeo je u istoj prostoriji. Gugl sistem dijagnostikovao mu je “proliferativnu” retinopatiju u levom oku – što je najteži oblik dijabetičke retinopatije – ali nije uspeo da očita snimak njegovog desnog oka, zato što je ono zahvaćeno kataraktom.

Lekari ponekada uspevaju da postave dijagnozu čak i kada postoje smetnje poput katarakte ili mutnih snimaka oka. Gugl sistem se i dalje bori da to izvede.

Tehničari iz očnih centara danas snimke oka šalju lekarima u Maduraju na pregled.

Tehnologija i dalje nailazi na zakonske prepreke u Indiji, delom zato što postoje određene birokratske poteškoće.

Luk Oukden-Rajner, direktor u Bolnici Rojal Adelejd u Australiji, kaže da će za ove sisteme biti potrebni novi regulatorni okviri.

“Na papiru Gugl sistem ima odlične performanse”, kaže dr Oukden-Rajner. “Ali kada se on uvede u upotrebu za veliki broj ljudi, može doći do problema koji će se pokazati nakon mnogo godina.”

© 2019 The New York Times