Slepi miševi su uvek glavni osumnjičeni za koronaviruse, a evo i zašto

0
(Menahem Kahana/Agence France-Presse — Getty Images)

Ako su prethodne epidemije koronavirusa ikakav orijentir, virus iz Vuhana koji se sada širi svetom možda je potekao od slepih miševa.

Dr Peter Dasak, predsednik Alijanse EcoHealth, koji u Kini proučava bolesti koje se prenose sa životinja na čoveka, navodi: “Još uvek ne znamo izvor, ali postoje prilično snažni dokazi da je ovaj virus potekao od slepih miševa.”

Ako je u pravu, ovaj virus će se pridružiti nizu drugih koje nose slepi miševi. SARS i MERS epidemije izazvali su koronavirusi od slepih miševa, kao i epidemiju kod svinja.

Jedan slepi miš može da bude nosilac više različitih virusa a da se ne razboli. Slepi miševi su, takođe, prirodni rezervat virusa marburg, nipah i hendra koji su doveli do epidemija u Africi, Maleziji, Bangladešu i Australiji. Takođe se smatraju nosiocima ebole. Mogu da budu i nosioci virusa besnila, ali u tom slučaju i sami trpe posledice bolesti.

Njihova tolerancija na viruse prevazilazi toleranciju bilo kojih drugih sisara, a samo je jedna od njihovih brojnih jedinstvenih osobina. Oni su jedini sisari koji lete, proždiru insekte koji prenose bolesti, i imaju ključnu ulogu u oprašivanju velikog broja voćki poput banana, avokada i manga. Ali njihova sposobnost da koegzistiraju sa virusima koji se mogu preneti na druge životinje, naročito ljude, može imati razarajuće posledice kada ih jedemo, njima trgujemo na stočnim pijacama i ulazimo na njihovu teritoriju.

Način na koji nose viruse i preživljavaju ih pitanje je za nauku, a nova istraživanja sada ukazuju da bi odgovor mogao da bude u evoluciji: kada su se adaptirali i počeli da lete, to je izmenilo njihov imunološki sistem.

U istraživanju 2018. godine, naučnici u Kini i Singapuru naveli su da slepi miševi imaju neobičnu sposobnost. Energija koja im je potrebna da lete je toliko velika da se ćelije u njihovim telima cepaju i otpuštaju deliće DNK koji lebde tamo gde ne bi trebalo.

Sisari imaju načine da odgovore na takve delove DNK koji možda ukazuje na invaziju organizama koji izazivaju bolest.

Piše Džejms Gorman

© 2019 The New York Times

Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 13. februara.

U novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku čitajte i:

Arhitektura na Antarktiku – Arhitektura na Antarktiku je tokom 20. veka uglavnom bila usredsređena na to da ljude koji tamo borave zaštiti i da ih, prilično doslovno, održi ih u životu. No od tada, na Antarktik je dolazilo sve više naučnika, a njihove potrebe bile su sve prefinjenije. Gradnja tamo sada privlači arhitekte koji žele da u najhladnije krajeve na planeti donesu i estetiku.

BlackRock goes green? – Lorens D. Fink, osnivač i izvršni direktor kompanije BlackRock, saopštio je 14. januara da će njegova firma odluke o investicijama donositi u skladu sa ekološkom održivošću kao glavnim ciljem. BlackRock upravlja sa blizu sedam triliona dolara u investicijama, a ova odluka takođe bi mogla da preoblikuje način na koji korporativna Amerika funkcioniše i izvrši pritisak na druge velike upravljače novcem da isprate ovu praksu.

Migrantska ruta kroz Bosnu do hrvatskog zida: Prljavi kampovi i batine – Da bi napustili Bosnu, migranti moraju da pređu zaleđena brda i planine koji uokviruju severnu granicu sa Hrvatskom. Na ovim padinama, nekadašnjim bojnim poljima, još uvek ima nagaznih mina iz balkanskih ratova. Migranti koji ipak uspeju da bezbedno prođu kroz sneg, susreću se sa brutalnim odgovorom hrvatskih vlasti.

A sad pitanje: Kako da Bregzit funkcioniše? – Bregzit će sada biti na testu, a čak i oni koji su mu se protivili sada su suočeni sa pitanjem kojim se nisu bavili tri i po godine koliko je trajala debata: Šta ako bude funkcionisao? Može li velika promena da bude dobra?

Nema države izvan Karakasa – “Venecuela je slomljena kao država, kao zemlja”, kaže Dimitris Pantoulas, politički analitičar u Karakasu. “I ono malo dostupnih resursa investira se u prestonicu da se zaštiti sedište moći, i stvara se mini-država usred kolapsa.” U najvećem delu zemlje, osnovne funkcije vlade poput policijskog nadzora, održavanja puteva, sistema zdravstvene zaštite i javnih ustanova su napuštene.

Borba za zamrzavanje jajnih ćelija u Kini – Tereza Su želi da jednog dana ima bebu. Poput mnogih drugih žena, nada se da će zamrznuti jajne ćelije dok zarađuje i štedi novac za budućnost. Kina, međutim, ne dozvoljava neudatim ženama da se podvrgnu ovoj proceduri. Tereza je odlučila da pokrene prvi pravni spor u Kini zbog zakona koji zamrzavanje jajnih ćelija dopušta samo bračnim parovima.

Kako zaustaviti požare? Pitajmo Aboridžine – Tokom poslednje decenije, programi za prevenciju požara, uglavnom na zemlji Aboridžina na severu Australije, prepolovili su broj razornih požara. Ovi programi sada su model koji bi mogao da se adaptira u ostatku zemlje i spase živote i domove Australijanca, ali i stanovnika u drugim krajevima sveta podložnim požarima poput Kalifornije i Bocvane.

Čiji je Gandi i čija je njegova vizija – Malo pre 72. godišnjice Gandijevog ubistva prošlog meseca, Modi i njegova stranka iskoristili su Gandijevo ime u kampanji protiv protesta. Demonstranti u Indiji, međutim, navode da je delovanje vlade u direktnoj suprotnosti sa Gandijevim ciljem – dostizanje sekularne, pluralističke Indije.

“Honeyland” – “Honeyland” ili “Zemlja meda” je prvi film nominovan za Oskara u kategorijama za najbolji dokumentarac i najbolje međunarodno ostvarenje (kategorija koja je donedavno nosila naziv najbolji film na stranom jeziku). A stiže iz Makedonije.

Pravo da se porodi “tamo gde je porodica” – Žene Inuita decenijama su morale da putuju stotinama kilometara da bi se porodile u bolnicama na severu Kanade, a to ugrožava pravo žene da se porodi tamo gde je porodica, gde važi njena tradicija i govori se njenim jezikom. Sada se to menja.

Uzrok smrti: Beznađe – Može li se umreti od beznađa? Kolumnista Njujork tajmsa Nikolas Kristof osvrće se na koncepte lične i kolektivne odgovornosti, ali i na finu liniju koja ih razdvaja, a može da znači pitanje života ili smrti.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime