Od vesti o smrti Saše Popovića bilo je makar kilometar i po postova ovakvih ili onakvih. Moj drug mi je na kafi rekao: „Saša Popović je jedini mogao da istovremeno svira harmoniku i da ga jaše Lepa Brena.“ Odgovorio sam mu da je kasnije to jahanje Lepe Brene bio subverzivno erotsko-politički čin. Jer jahala je direktore, koji su bili partijski kadar, dakle oni jašu narod a Brena njih i to je bio taj davni šou benda Slatki greh kada je Saša Popović odmorio ramena i počeo da svira samo harmoniku.
Po jednima Saša Popović i Grand su uništili muzički ukus, po drugima čovek je bio neverovatni profesionalac nepogrešivog njuha za otkrivanje zvezda. Jedan drugi prijatelj, iz muzičkog biznisa, ispričao mi je događaj iz početka histerije i popularnosti Lepe Brene i Slatkog greha.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 06. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
