Bila je sreda, sedam sati ujutru, kada se začulo zvono na vratima, i to vrlo kratko, ali dovoljno da se Fric odmah probudi iz košmara, i da se iz njegovih usta začuje: „Konačno su stigli po mene.“ Onda je Fric pogledao u Dobrilu koja je čvrsto spavala, i rekao je: „Uopšte mi se ne menja moj život, i nju kad vidim kako mirno spava, muka mi je.“ Zatim je pokušao da ustane iz kreveta, ali nije mogao, noge su mu bile zaglavljene, i video je da na sebi ima dugačku i uz telo pribijenu, strukiranu mantiju crne boje, i na grudima je belim slovima bilo ispisano ‘Ako priznam svoj greh, odbacujem smisao života. Otac Fric’. Onda je Fric rekao: „Ovo mora da je neka greška?“
CEO TEKST U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 15. DECEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
UZ NEDELJNIK SE DOBIJA NOVI BROJ MAGAZINA „ISTORIJA“
Tagovi
