Škotlanđanin proveo 68 dana na respiratoru u Vijetnamu, okrivili su ga da je raširio virus po gradu…

0
Profimedia

Škotski pilot koji je širom Velike Britanije poznat kao “Pacijent 91”, Stiven Kameron, proveo je punih 68 dana na respiratoru u Vijetnamu, u Ho Ši Minu, nekadašnjem Saigonu. On je bio poslednja osoba na intenzivnoj nezi u tamošnjoj bolnici, ali i jedan od najtežih slučajeva sa kojim su se tamošnji lekari susreli.

U zemlji sa oko 95 miliona stanovnika svega je nekoliko stotina potvrđenih slučajeva zaraze, a kako piše BBC, nema smrtnog slučaja. S obzirom da je Kameronov slučaj bio toliko težak u zemlji koja se dobro izborila sa korona krizom, o njemu su svakodnevno izveštavali svi najveći tamošnji mediji. Tako je i postao poznat kao “Pacijent 91”, što je broj koji mu je dodeljen kada je oboleo. 

Sada kada se oporavio, 43-godišnji Kameron kaže kako je izuzetno zahvalan vijetnamskom narodu. 

“A posebno sam zahvalan prokletoj upornosti lekara koji su odlučili da neću umreti”, rekao je Kameron.

Kameronu su šanse za preživljavanje bile vrlo male, samo oko deset odsto. Desetine stručnjaka i specijalista svakog dana su održavali konferencijske pozive kako bi razmenili mišljenja o Kameronovom stanju. 

“Veoma mali broj kritičnih bolesnika od COVIDA-19 značio je da se svima može omogućiti maksimalna intenzivna nega”, objašnjava predstavnik Svetske zdravstvene organizacije u Vijetnamu, dr Kidong Park. 

Kameron je tako čak dva i po meseca proveo u indukovanoj komi.

“Srećan sam što sam preživeo. Jedina posledica zasad je to što sam slab na nogama, ali svakodnevno dva puta idem na fizioterapiju. Mojem prijatelju Kregu u jednom trenutku su iz ambasade rekli da imam samo 10 odsto šanse da preživim. Počeo je da računa na najgore – otkazao je moj stan i počeo da se priprema za sahranu”, rekao je.  

Kada je povratio svest, Kameron se najpre čuo sa rodbinom i prijateljima. Nisu mogli da veruju da će se ikad ponovno čuti. Kameronu su se, naime, pojavile brojne komplikacije zbog kojih su mu čak i bubrezi otkazali, a kapacitet pluća bio je gotovo zanemarljiv.

“Kada su se u vestima pojavile informacije da mi je potrebna transplantaciju pluća, a to sam tek kasnije saznao, počeli su se javljati sasvim nepoznati ljudi koji su bili voljni da daju deo svojih pluća kako bih ja preživeo. Među njima je bio i 70-godišnji vijetnamski ratni veteran. Ali, to ne bi dobro prošlo jer meni je možda trebala transplantacija celih pluća, što ne bi bilo dobro za donora”, rekao je uz smeh. 

Kameron je pilot koji se razboleo nekoliko nedelja pošto je stigao u Vijetnam. Poput mnogih zapadnjačkih pilota, mislio je da bi u ovoj zemlji mogao da ostvari bolju zaradu, s obzirom na stanje na tamošnjem aviotržištu. Dva dana pje svog prvog leta za Vietnam Airlines otišao je u noćni klub gde je sastao s prijateljem. U tom trenutku u Vijetnamu bilo je manje od pedeset slučajeva zaraze. Ljudi su se već tada ozbiljno pridržavali mera socijalne distance. 

“Ne pijem alkohol, držao sam se sa strane, odigrao nekoliko rundi bilijara sa prijateljem i otišao oko 3 ujutro”, priseća se Kameron za BBC

Ipak, već za nekoliko dana dobio je temperaturu, a dvanaest drugih iz Buda bara, gde je bio u izlasku, bilo je pozitivno. Bilo je to najveće vijetnamsko žarište u tom trenutku, a ukupno je zbog te zabave zaraženo dvadesetak ljudi. Testirano je čak četiri hiljade osoba koje su bile u kontaktu sa zaraženima ili na neki način povezane sa gostima kluba. Neki su na društvenim mrežama okrivili Kamerona za izbijanje zaraze, a neki su čak tražili i da se “Pacijent 91” deportuje po hitnom postupku, baš kao i ostale strance koji se ne pridržavaju mera socijalne distance. Pojavilo se, dakle, verovanje da je upravo Kameron taj koji je zarazio ostale u baru.

“To nije tačno. Ja sam samo bio prvi koji je rekao ne osećam se dobro”, kaže on. 

Njegov slučaj postao je i političko pitanje. Stanje mu se iz dana u dan rapidno pogoršavalo pa su ga lekari pitali za dozvolu da ga stave na respirator. Odmah je pristao. Dok je bio u komi, u Vijetnamu su počele da se vode političke rasprave o njegovom lečenju, a vlast je zauzela stav da će ga po svaku cenu održati živim, uprkos ekstremno visokim troškovima. 

Problem je sada ko će da plati ekstremne troškove lečenja na uređaju koji košta između pet i deset hiljada dolara na dan. Kameronovo osiguranje je reklo, nakon što se u sve uključila i britanska ambasada, da će “to biti rešeno”. 

“Posle toga više se niko nije javio, to je vrlo frustrirajuće”, rekao je on.