Singl malt u inat Trampu: Kako opstaje škotski viski u doba Bregzita i trgovinskog rata

0
(Suzie Howell for The New York Times)

AILEJ, Škotska – Rascepljenje Velike Britanije od Evropske unije pretvorilo je posao destilera Entonija Vilsa u logistiku.

On je mesecima bio na vezi sa uvoznicima kako bi se uverio da će njegov singl malt viski, proizveden od ječma sa njegovih farmi na ostrvu Ailej, moći da se transportuje u kontinentalni deo Evrope i SAD na vreme za praznike.

A onda, iako je Bregzit već nategao odnose Britanije sa trgovinskim partnerima, administracija američkog predsednika Donalda Trampa uvela je takse u visini od 25 odsto na niz uvoznih dobara među kojima su francusko vino, italijanski sirevi i, na žalost po Vilsa, singl malt viski.

“To je veliki udarac”, kaže Vils, vlasnik destilerije Kilchoman na zapadu Škotske. “Bez obzira na to koliko se trudite da nivelišete situaciju, to je i dalje veliki udarac.”

Viski ne podupire samo ekonomiju ovog ostrva, već i većeg dela Škotske. Godišnji izvoz škotskog viskija vredan je 4,7 milijardi funti, a čini čak 70 odsto ukupnog izvoza hrane i pića u Škotskoj i 21 odsto u Britaniji. Viski u vrednosti većoj od 1,3 milijarde dolara izvozi se u SAD, a oko 1,8 milijardi u Evropsku uniju.

Potražnja za singl malt viskijem raste, a tzv. viski turizam je u povoju. Kilchoman i još osam konkurentnih škotskih destilerija ovde su u poslednjoj deceniji procvetale. Turisti iz SAD, Evrope i Japana dolaze u obilazak obala Aileja, fotografišu se na obroncima načičkanim ovcama i uživaju u skupom lokalnom alkoholu.

Samo ove godine u obilasku je bilo više od dva miliona turista, dvostruko više nego pre jedne decenije, prema Udruženju proizvođača škotskog viskija.

Vilsov singl malt postao je veoma popularan za izvoz, ali Vils je zabrinut zbog taksâ u iznosu od 25 odsto. On 80 odsto proizvodnje izvozi, a na godišnjem nivou samo u Americi proda 40.000 flaša. Prodaja u Americi je podstakla rast u proteklih devet godina.

Bregzit predstavlja neku vrstu samonametnutog bola za Ujedinjeno Kraljevstvo, smatra Vils. Takse su samo dodatni teret.

“Još uvek se razvijamo i potrebna nam je sva podrška koju možemo da dobijemo”, dodaje.

Karen Bets, koja je na čelu Udruženja proizvođača škotskog viskija, navodi da će takse, koje se odnose samo na singl malt, snažnije pogoditi manje proizvođače.

Destilerije poput Vilsove ne mogu da svojim američkim mušterijama prodaju alternativne blendove zato što ih ne proizvode, a singl malt se na tržištu pozicionira kao jedinstven.

Lijam Hjuz, koji se nalazi na čelu jedne manje destilerije u Glazgovu, navodi da je njegova kompanija potpisala ugovor o prodaji viskija u SAD neposredno pred uvođenje taksâ.

“Svi smo slavili, a onda smo se probudili narednog jutra i shvatili da su sada i takse u visini od 25 odsto deo jednačine”, kaže Hjuz.

Njegova destilerija uložila je više od 100.000 funti i pripremala se čak 18 meseci kako bi počela da izvozi u SAD. Proizvodnja je udvostručena, a zaposleno je još šestoro ljudi.

On je škotsku ekonomiju uporedio sa čamcem usred morske oluje.

“Očigledno je da smo ekstremno nervozni, pošto smo uhvaćeni u trgovinskom ratu koji nema ništa sa nama”, govori Hjuz.

Čak i potrošači – ili makar nekolicina srećnih turista koja posećuje Ailej – smatra takse kočenjem ambicija i poslovanja.

“Neke od naših najvažnijih saveznika u svetu je ova administracija izdala zato što ne uviđa vrednost slobodnog i fer tržišta”, kaže Džeremi Henderson (34) iz Oregona. “Pio bih škotski viski u inat tome.”

© 2019 The New York Times

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime