Senke nad Jevanđelistarom: Priča o ukoričenom svedočanstvu srpske pismenosti

Ukoričeno svedočanstvo srpske pismenosti, verovanja i tumačenja hrišćanstva – popkulturno tumačeno kao "srpski Da Vinčijev kod" – prelazeći iz ruke u ruku i iz oltara u muzejske vitrine, ispisaće sopstvenu istoriju i priču o tome kako se Srbi prema istoriji ophode. Ovo je pokušaj da se rasvetli istorijska misterija o dokumentu koji predstavlja jednu od najvažnijih kulturno-istorijskih dragocenosti. Zašto niko poslednjih godina nije snosio nikakve posledice za brojne intrige u vezi sa njim?

0

“Slika govori hiljadu reči. Ali kojih tačno hiljadu reči?” 

– Den Braun

Skupio se svet u Kijevu toga dana na predstavljanju brojnih važnih istorijskih artefakata, a iz Beograda je stigao Stojan Novaković.

Dok je prolazio pored eksponata, primetio nešto zanimljivo. Ćirilični rukopis, na vrlo starom pergamentu, sa ilustracijom žene. 

Pribeležio je, pažljivo, sve što na rukopisu piše i po povratku u Beograd dobio potvrdu – to je deo jevanđelistara koji hilandarsko bratstvo čuva u utrobi manastira. Oni koji su ga videli ispričali su Novakoviću da na poslednjoj strani jevanđelistara piše ime dijaka (đaka) Grigorija, koji je verovatno učestvovao u njegovom pisanju, ali i onoga ko je jevanđelistar (skup izvoda iz četiri hrišćanska jevanđelja – po Mateju, Marku, Luki i Jovanu) naručio – Miroslav, rođeni brat Stefana Nemanje.

Iste godine, kada Stojan Novaković, koji je jevanđelistaru i dao ime po njegovom naručiocu, donosi u Beograd saznanje da je jedan list Jevanđelistara nestao, u Petrogradu se rađa dečak koji će u decenijama koje slede obeležiti deo ruske istorije i kulture – Nikolaj Konstantinovič Rerih…

Celu priču o Miroslavljevom jevanđelistaru pročitajte u novom broju broju Nedeljnika