Šef CIA Vilijam Berns i čelnik britanske obaveštajne službe Ričard Mur su izašli iz uobičajene tajnosti delovanja svojih službi jasno želeći da stave do znanja da je za vrednosti i interese liberalne demokratije Zapada sada, u promenjenom svetu, od presudne važnosti da se izbore s pokušajem Rusije da zavlada bar delom Ukrajine i da se sučele s glavnom pretnjom-Kinom.
Kina je u velikom ekonomskom, tehnološkom i vojnom usponu i želi da po svome preuredi svetski poredak, kažu Berns i Mur koji je prvi put progovorio u javnosti, dajući intervju briselskom portalu „Politiko“.
Berns je u izlaganju diplomatsko-obaveštajnoj eliti u britanskom institutu Dičli (Ditchley) istakao veliku važnost tesne saradnje CIA i MI6 i naglasio da je „doba posle hladnog rata potpuno okončano“ i rekao da oni sada zajedno sa svojim saveznicima i partnerima treba da budućim pokolenjima zajamče „svet koji će biti slobodan, otvoren, bezbedan i svet boljitka“.
„Uspeh u tome zavisi od toga kako ćemo se izboriti s tri izazova…prvi je strategijsko suparništvo s ambicioznom i narastajućom Kinom, kao i Rusijom koja nas stalno podseća na to da sile koje gube moć mogu biti razorne baš kao i one u usponu“, predočio je šef CIA.
„Drugi izazov su“, navodi Berns, „nevolje bez pasoša, poput klimatskih kriza i svetskih pandemija, koje su mimo dosega bilo koje zemlje i postaju sve zaoštrenije i od važnosti po život i opstanak“.
Slično viđenje stanja i problema sveta je dao i Mur, a obojica upozoravaju da je takođe veliki treći izazov svetu „tehnološka revolucija koja menja naš način života, rada, borbe i konkurencije“ i ukazuju posebno na velike nedoumice i strepnje od nekontrolisane primene veštačke inteligencije.
„A to sobom nosi takve mogućnosti i opasnosti kakve još nismo dojmili“, ukazao je Berns, naglašavajući da tri izazova sobom nose i sukobe, kao i neminovnost svetske saradnje, ali i veliko suparništvo u ovladavanju tehnološkom revolucijom.
Čelnik MI6 i šef CIA su saglasni da je „neposredni i najžešći geopolitički izazov po međunarodni poredak invazija Vladimira Putina na Ukrajinu“.
Mur kaže da nedoumice oko zasad malo uspešne ukrajinske kontraofanzive protiv ruskih snaga i strah od ruskog protivnapada treba razumeti i tako da je „to težak poduhvat i ukrajinski zvaničnici i vojnici ne uzmiču…a Rusi su postavili odbranu koju je jako teško slomiti“.
Mur tu dopušta i mogućnost mirovnih pregovora, kaže da „niko ne želi da ponizi Putina i veliki ruski narod…većina sukoba se i završava pregovorima, ali o tome treba da odluči Ukrajina, a ne mi“.
On ponavlja da je stav zapadnih saveznika i pomagača Ukrajine to da Kijev ipak pregovara s položaja snage.
Berns, koji je bio i američki ambasador u Moskvi, ističe da je „preko dve decenije proveo pokušavajući da razume i suprotstavi se zapaljivoj smeši osećanja nepravde, ambicije i nesigurnosti koju je u sebi nosio Putin“.
„Ali sam izvukao i pouku“, kazao je on, „da se ne sme potceniti Putinova opsednutost da kontroliše Ukrajinu jer je smatrao da bez toga Rusija ne može biti velika sila, a on veliki ruski vođa“.
Šef CIA podvlači da su „Ukrajinci pokazali da neće uzmaći, isto kao i mi svi koji podržavamo Ukrajinu“.
Bernsov zaključak je da se „Putinov rat već pretvorio u strategijski neuspeh Rusije, njena vojna slabost je izašla na videlo, privreda je za duge godine urušena, budućnost joj je da bude mlađi partner i ekonomska kolonija Kine…NATO je postao još snažniji“.
Šef CIA smatra da su na to ukazali i pobuna paravojne formacije „Vagner “ i „razjedajući učinak Putinovog rata na njegovo društvo i njegov režim“.
Čelnici američke i britanske obaveštajne službe su saglasni da je za Zapad od Rusije daleko veći izazov Kina „koja je jedina zemlja koja želi da preoblikuje međunarodni poredak i da istovremeno uveća ekonomsku, diplomatsku, vojnu i tehnološku moć“.
Preobražaj Kine u poslednjih pet deceija je za divljenje, kažu Berns i Mur, ali smatraju da je velika vlast koju je stekao predsednik Si Đinping „umesto da je iskoristi da osnaži međunarodni poredak koji je omogućio preobražaj Kine, sada usmerena na to da ga preuredi“.
Berns zaključuje i da je „nemoguće da se oglušimo o činjenicu da u ovom novom dobu naše suparništvo izrasta na temelju ekonomske međuzavisnosti i trgovinskih veza“.
Šef CIA smatra da je to dovelo i do „strategijskih zavisnosti, kritične ranjivosti i ozbiljnih opasnosti po našu bezbednost i napredak …ali bi bilo ludo razbiti veze s ekonomijom kakva je Kina, već moramo osetno smanjiti opasnosti, obezbediti lance snabdevnja, zaštiti naš tehnološki razvoj i ulagati u industrijske kapacitete“.
