SANU zabrinut zbog pretvaranja Aja Sofije u džamiju: “Jedan vizionar video je prožimanje, a na razilaženje i udaljavanje…”

0
Foto: Profimedia

Izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) izrazio je danas zabrinost zbog slučaja vraćanja muzeja Aja Sofije u džamiju i ocenio da to predstavlja paradigmu situacije u kojoj se trenutno nalazi svet.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan 10. jula je i zvanično pretvorio Aja Sofiju u džamiju i proglasio je otvorenom za muslimanske vernike, samo nekoliko sati pošto je viši sud zemlje poništio odluku iz 1934. godine kojom je to zdanje iz šestog veka bilo pretvoreno u muzej.

SANU je u saopštenju podsetila da je pre skoro devedeset godina “jedan vizionar, tvorac moderne Turske” (Mustafa Kemal Ataturk), shvatio “vanvremensku i opštu simboliku” Aja Sofije, “u kojoj se oseća puls mnogih civilizacija – vizantijske i onih koje se nalaze u njenim temeljima, otomanske i onih koje se nalaze u njenim temeljima” i video u tom susretu “prožimanje, a ne razilaženje i udaljavanje”.

Dodaje se da je Ataturk od nekadašnjeg hrišćanskog hrama, koji je bio i džamija 500 godina, napravio muzej kako bi “svojoj viziji dao sadržinu i učinio je zajedničkim, svetskim spomenikom kulture, što će četrdesetak godina kasnije ozvaničiti i UNESКO, i mestom susreta i proučavanja tih vanvremenskih kulturnih vrednosti”.

“Poništavanje ove odluke, pogotovu što je praćena drugim sličnim zahvatima u istoj zemlji, izbija oslonu tačku ose kulturnog sinkretizma i zajedničkog nasledja različitih svetova, međusobno ih udaljava i preti novim nerazumevanjima i zatvaranjima pred drugim”, istaknuto je u saopštenju SANU.

Ocenjeno je da zabrinutost ljudi postaje sve veća, zbog toga što žive u svetu u kojem “zidovi netrpeljivosti presecaju porodice, profesionalne i političke skupine, seoske i gradske aglomeracije, narode, vere, pa čak i ‘neideologizovanu’ ekonomiju”.

“Ovo žalosno stanje, za koje mnogi među nama nisu pretpostavljali da će ući i u 21. vek, čak i borbu protiv današnje pandemije čini neefikasnijom nego što bi smela biti. I kao što uvek biva u epohama sa sličnim iskustvima, u takvim uslovima najbrže stradaju kultura, kulturno nasleđe i zaštita i očuvanje svega onoga što je čovečanstvu u ovim okvirima preostalo od uništavanja ili nebrige od strane prethodnih generacija”, naglašeno je u saopštenju.

Istaknuto je da se tako “radja negativno povratno dejstvo na podele i netrpeljivosti različitih profila”, jer kulturni identiteti, smatra SANU, gurnuti više ili manje u stranu za potrebe ekonomskog i tehnološkog razvoja, iskazuju se u svakoj krizi sa “neslućenom negativnom energijom, postajući sve drugo samo ne mostovi razumevanja”.

(Beta)