Samo 1.500 građana može da tuži banke zbog „švajcaraca“

Vrhovni kasacioni sud potvrdio je pravnosnažnu presudu po kojoj je raskinut ugovor o kreditu u švajcarskim francima jednog pravnog lica protiv banke, čime je upaljeno zeleno svetlo da će i preostali takvi ugovori biti raskinuti.

Međutim, većina onih koji su uzimali kredite indeksirane u švajcarskoj valuti na to ne može da računa jer su pre manje od pola godine po donošenju leks specijalisa odlučili da svoje kredite konvertuju iz „švajcarca“ u evro.

„Svi koji su tužili banke i ostali pri svojim tužbama trebalo bi da dobiju sporove, odnosno ugovori sa bankama bi po uzoru na ovaj slučaj trebalo da budu raskinuti. Ovo odgovara i onima koji nisu uzimali stambene već hipotekarne ili privredne kredite, a tužili su banke, kao i onima koji do sada uopšte nisu tužili banke. Međutim, ogromna većina, nekih 90 odsto dužnika, odustalo je od tužbi i prihvatilo konverziju i njima ugovori neće biti raskinuti“, kaže za Danas predsednik Udruženja Efektiva Dejan Gavrilović.

Na konverziju je, kako kaže, pristalo 15.000 do 16.000 građana, dok se na taj korak nije odlučilo nekih 1.500, koji su ostali pri tužbama.

Ova poslednja presuda VKS-a odnosi se, kako je o tome izvestio Telegraf, o tužbi za raskid ugovora zbog bitno promenjenih okolnosti, a koju je pravno lice podnelo protiv jedne banke 2015. godine. Usvajajuća prvostepena presuda je doneta u decembru 2016, a potvrđena je od strane Privrednog apelacionog suda u februaru 2018. godine. Banka je potom uložila reviziju VKS-u, koju je Sud odbacio.

Udruženje Efektiva je još proletos upozoravalo da građani koji su uzimali stambene kredite u švajcarcima treba da ostanu pri svojim tužbama, te da nije neophodno donositi nikakav zakon.

„Pet dana pre nego što će izreći stav o ništavosti klauzule VKS je doneo presudu o raskidu ugovora. Presuda je doneta 28. marta, a Sud je 2. aprila izrekao samo deo stava o ništavosti ugovora i klauzule, ali ne i o raskidu ugovora što je bio uvod u spremanje zakona kojim se građanima omogućila konverzija u drugu valutu „, ističe Gavrilović, dodajući da je Zakon o konverziji najviše je odgovarao bankama jer su od države dobile novac za otpis dela fiktivnog duga.