“Sakrila sam se u jednu kolibu, a onda su zvuci metaka počeli da se čuju sve jače”: Masakr na ostrvu Utoja, deset godina kasnije…

0
chris willemsen / Alamy / Alamy / Profimedia

Tog 22. jula 2011. godine norveški ekstremni desničar Anders Bering  Brejvik postavio je bombu ispod jednog automobila koji je bio parkiran ispred vladinih kancelarija u Oslu, a dva sata kasnije napao je letnji kamp za mlade političke aktiviste na ostrvu Utoja.

Tog dana je ubijeno 77 ljudi – od čega većina na ostrvu.

Lisa Hasbi je u to vreme imala 19 godina i bila je jedna od vođa omladinskog kampa. Deset godina kasnije, ona se priseća borbe za preživljavanje na samom ostrvu i bekstva od pomahnitalog naoružanog čoveka. Istakla je kako su događaji u tom danu oblikovali njen život.

“Bilo je 50:50 šansi da ćete naći neku dobro mesto da se sakrijete tog dana”, priseća se Hasbi u razgovoru za BBC.

“Sve je bilo čudno tog dana i mislim da je bilo veoma teško dokučiti šta se zapravo desilo. Sve je bilo pitanje sreće”, dodala je.

Brejvik je prvi napad izveo u 15.25 u centru Osla, kod kancelarija norveške Vlade, kada je aktivirao bombu ispod automobila. Iako je većina službenika uspela da se spase, dve osobe su poginule, dok je nekoliko njih teže i lakše povređeno.

Nakon prvog napada Brejvik se uputio ka drugoj meti – ostrvu na kom su bili stacionirani mladi politički aktivisti.

“Shvatila sam da se nešto loše dešava na ostrvu oko 17.00 popodne. Čuli smo ubrzo nešto poput vatrometa, ali pre nego što smo mogli bilo šta da učinimo, videla sam ogromnu masu ljudi sa dokova koja panično trči ka nama u sredini ostrva”, rekla je Hasbi.

“Uzvikivali su kako su čuli pucnjavu i mogli smo da vidimo strah u njihovim očima. Kao da su videli nešto strašno”, priseća se Hasbi.

Kako je istakla, tog trenutka je shvatila da što pre mora da pronađe bezbedno i skriveno mesto, još uvek ne znajući o čemu se tačno radi. Bilo joj je jasno da nešto nije u redu.

Prestravljeni posetioci ostrva su prisiljeni da se, kako znaju i umeju, snalaze u pokušajima da izbegnu Brejvika. Pojedini su se sakrili među stene, neki su pokušali da otplivaju što je dalje moguće od ostrva. Brejvik je pucao na ljude u vodi.

“Čula sam jednu devojku koja je vrištala kako je pogođena, ali je nastavila da trči. Tada smo ja i moji prijatelji takođe ubrzali, bežali smo kroz šumu”, priča Hasbi.

Ona je uspela da nađe skorvište u jednoj od nekoliko malih koliba na ostrvu, gde su se neki posetioci već bili sakrili.

“Mogli smo da čujemo zvuke metaka sve jače i jače, što znači da se približavao baš toj kolibi. Čak je ispalio tri metka u vrata. Bili smo sigurni da je to kraj, da ćemo svi poginuti, ali je onda produžio ka drugoj lokaciji”, priseća se Hasbi.

Ona je istakla da je Brejvik u jednom trenutku počeo na sav glas da priča kako je na ostrvu sada policija, da su posetioci “bezbedni” i da mogu da izađu iz koliba. Pojedinci su naseli.

“Hladnokrvno je pucao u njih”, rekla je Hasbi.

Do trenutka kada se na doku ostrva predao policiji, već je stradalo 69 osoba, uključujući i dvoje Lisinih prijatelja.

“Svi preživeli sa ostrva su se kasnije pitali da li su mogli nešto više da učine, da budu hrabriji i pokušaju da spreče napad. Međutim, mi smo bili goloruki i trebalo je da sprečimo napad čoveka koji je imao dva automatska oružja u rukama”, rekla je Hasbi.

Ona kaže da je prvih nekoliko nedelja bila u šoku, kao i većina preživelih sa ostrva.

“Imala sam noćne more iznova i iznova”, rekla je Hasbi, koja se dugo vremena posle napada borila sa depresijom i anksioznošću.

“Nisam imala pozitivan stav prema budućnosti i životu uopšte. Praktično sam odustala od života”, rekla je Hasbi.

Preselila se na selo, gde je otvorila farmu i počela novi život. Lisa sada putuje po školama širom Norveške i priča o teroru koji je tog dana prošla na ostrvu. Cilj je da nauči ljude koliko je opasan terorizam i desni ekstremizam.

“To me je nateralo da pobedim depresiju. Ti razgovori sa ljudima su učinili da se manje plašim za sebe”, rekla je Hasbi, naglasivši da je shvatila kako taj petak 2011. godine ne sme uticati na ceo njen život.

Na prvom saslušanju nakon hapšenja, Brejvik je priznao da je ubio 77 civila, nazivajući svoje delo “gnusnim, ali neophodnim”, rekavši da ono što je učinio nije krivično delo i da on zbog toga ne snosi krivičnu odgovornost.

Brejvik je za sebe tvrdio da je član međunarodne antiislamske mreže, koja ima dve ćelije u Norveškoj. Policija je dovodila u pitanje verodostojnost Brejvikovih navoda.

Osuđen je na 21 godinu zatvora, a izjavljivao je da će odustati od nasilja i da je spreman da se izvini, ako mu vlasti dozvole formiranje fašističke stranke. Sud je obrazložio da Brejvik ima probleme ličnosti, ali ne psihoze.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime