SAD su završile sa pandemijom koronavirusa, ali se čini da COVID-19 nije završio sa Amerikom: Drugi talas pandemije je sve bliži…

0
Foto: Profimedia

Prošlo je nekoliko meseci kako je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp predvideo svoje “čudo”. Bio je februar i i prolazili su prvi dani pandemije koronavirusa kada je Tramp najavio da će u aprilu, sa toplijim vremenom, virus nekim “čudom” ispariti, piše Tajm.

Međutim, nekim čudom nije ispario. Nije čak sveden ni na “lokalna žarišta” kako je Tramp tvrdio u prvoj nedelji juna.

Umesto toga, SAD je ušao u drugi talas pandemije, pri čemu se broj slučajeva COVID-19 neprestano povećava – više od 2.000.000 zaraženih i 100.000 umrlih.

Prema analizama Tajma, čak 25 saveznih država beleži rast broja inficiranih. Arizona, Kalifornija, Misisipi i Severna Karolina konstantno, dok je u ostalim državama u nekom trenutku došlo do opadanja stope zaraženih, te su sada suočene sa drugim talasom širenja zaraze.

Nažalost, izgleda da je druga faza pandemije u SAD još fatalnija. Oregon je u prvoj fazi imao 1,76 inficiranih na 100.000 stanovnika (2. april), smanjujući do 0,8 zaraženih (24. maj). U drugoj fazi Oregon beleži negativan rekord od 2,3 inficiranih (8. jun), sa tendecijom rasta.

Poboljšanje epidemiološke situacije u Njujorku, Nju Džerziju i državama Severoistoka praćena je pogoršanjem uslova u ostalim državama, pa na nivou cele države SAD beleže već standarnih 6 zaraženih na 100.000 stanovnika.

U Teksasu je već treću nedelju prosečni sedmični prosek novozaraženih preko 1.000 stanovnika. Teksas je takođe zabeležio pad krivulje, ali je poslednjih nedelja stopa zaraženih skočila i do 1.703 novih slučajeva na dnevnom nivou.

“Zabrinut sam, ali još uvek nisam uznemiren”, rekao je guverner Teksasa Greg Abot.

Ovaj skok broja zaraženih je vidljiv, iako SAD nije ni imala period privremene stagnacije virusa. U Arizoni, koja još uvek nije dostigla vrhunac epidemije, tokom prve nedelje juna je primećeno 7.700 novozaraženih, a broj pacijenata obolelih od COVID-19 u bolnicama je udvostručen.

Guverner Arizone Dag Dusi smatra da su izveštaji o nedostatku kapaciteta u bolnicama preuveličani.

“Informacije koje se serviraju na nacionalnom nivou su netačne. Slušam stručnjake iz Arizone koji služe ljudima Arizone”, rekao je Dusi.

Međutim, nisu ni svi stručnjaci iz Arizone saglasni u oceni epidemiološke situacije u toj državi.

“Saglasan sam sa guvernerom da u ovom trenutku imamo dovoljno bolničkih kreveta i da će tako biti i narednih nedelju dana”, rekao je izvršni direktor Instituta za javno zdravlje u Arizoni Vil Hambl.

“Ali ako momentalno ne promenimo strategiju i ne uozbiljimo se, možda već početkom jula nećemo imati dovoljno kreveta za novozaražene”, dodao je Hambl.

Ipak, pandemija koronavirusa – potisnuta demonstracijama protiv policijske brutalnosti i sistematskog rasizma zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda – već neko vreme nije tema broj jedan u SAD.

Krizni štab Bele kuće u odgovoru na pandemiju koronavirusa, čije su svakodnevne konferencije za štampu mesecima bile najznačajnija vest, sada se sastaje tri puta sedmično.

“Brinem se da su ljudi trenutnu situaciju prihvatili kao novu normalnost, a daleko smo od toga”, rekao je direktor Centra za zdravstveno osiguranje “Džon Hopkins” Tom Inglesbi.

“Dok su određene savezne države broj dnevnih slučajeva dovele praktično do nule, pojedine države beleže na stotine, pa čak i hiljade zaraženih. Možemo mnogo bolje od toga”, dodao je Inglesbi.

Međutim, čak i da postoji zabrinutost među stanovnicima i liderima država koje beleže rast broja zaraženih, teško ju je uočiti.

Florida je otvorila svoje plaže, zabavni park u Orlandu i druge parkove. Dizni takođe planira postepeno otvaranje svog “dečijeg carstva”, a guverner Ron Desantis, poput kolege iz Teksasa, nije previše uznemiren.

“Mi testiramo i zato imamo veći broj zaraženih. Većina slučajeva su postklinički i to smo očekivali od početka”, rekao je Desantis.

Slična situacija je i u Južnoj Karolini gde je otvorena većina plaža, restorana, kafića i prodavnica, iako je pre samo tri dana ta država zabeležila najveći broj zaraženih u jednom danu (687). Trinaest osoba je preminulo.

Guverner Južen Karoline Henri Mekmaster je produžio vanredno stanje koje je trebalo da istekne 11. juna. Škole će i i dalje zatvorene, a Nacionalna garda je stavljena u službu borbe protiv epidemije u toj državi.

Međutim, Mekmaster je naglasio da se nove mere neće odnositi na preduzeća koja su u međuvremenu ponovo otvorena, kao i da neće naložiti obavezu nošenja zaštitnih maski za lice.

“To je pitanje lične odgovornosti. Ja mogu samo da ih ohrabrim da nose maske i drže socijalnu distancu”, rekao je Mekmaster.

Ako se guverneri pogođenih država ne osećaju sumorno i uznemireno, tržište svakako jeste.

Industrijski indeks “Dow Jones” je opao za 1.900 bodova (pad od 6,9%), dok je berzanski indeks “S&P” zabeležio pad od 5,9%. Pad je usledio nakon što su izveštaji o drugom talasu infekcija jasno stavili do znanja da se ekonomija neće vratiti na svoje prethodno stanje.

“Ovo je najveći ekonomski šok koliko me sećanje služi. Opseg i dalje pada i situacija je prilično neizvesna”, rekao je predsednik Federalnih rezervi (Fed) Džerom Pauel.

Međutim, Tramp nije jedini koji je optimistički predviđao da će toplo vreme i karantin biti dovoljni da ugase pandemiju koronavirusa do leta.

Sve savezne države su stroge mere karantina i ograničenja ublažile već sredinom aprila, najviše pritisnuti strahom od ekonomske krize, besom stanovništva koje je zatvoreno i neznatnom količinom epidemiološke nade koja se nije ispunila.

Južna Karolina je prva država koja je započela ukidanje mera ograničenja (20. april). Pojedine države su ublažavanje mera započele nešto kasnije. Međutim, država Njujork – centar epidemije u SAD – je postepeno ukidanje mera ograničenja kretanja uvela tek 15. maja.

Grad Njujork je tek 8. juna dozvolio otvaranje malih prodavnica, dok su muzeji, pozorišta, restorani, barovi i sportske dvorane i dalje zatvorene.

Rezultati: Južna Karolina je vratila mere vanrednog stanja, a Njujork primećuje najniži nivo zaraze još od 1. marta.

“Možemo pogrešiti koliko danas, što briše sve prethodno što smo uradili kako bi sprečili širenje koronavirusa, tako da moramo ostati oprezni i pametni”, rekao je guverner Njujorka Endrju Kuomo.

Vreme zatvaranja i ponovnog otvaranja država je važan faktor i vrši određeni uticaj na to koliko ozbiljan može da bude drugi talas u saveznim državama.

Prema podacima Instituta za zdravstvenu metriku i procenu na Univerzitetu Vašington, severoistočne države su – u proseku – mere ograničenja uvele 25. marta, Zapad 27. marta, Jug 29. marta, dok su države Srednjeg zapada mere uvele 31. marta.

Takođe, veoma je važno i koliko su dugo donesene mere ostale na snazi.

Severoistok je ukinuo samo 30% mera do 21. maja. Ostale oblasti su ukinule 40 odsto mera – Zapad (17. maja), Jug (20. maja) i Srednji zapad (23. maja).

Severoistok, koji je bio najviše pogođen pandemijom koronavirusa, sada se nalazi u najboljoj situaciji, sa stopom novozaraženih (3,7 na 100.000 stanovnika). Srednji zapad ne zaostaje previše (4,4). U međuvremenu, broj novoinficiranih na Zapadu i Jugu je u stalnom porastu (oko 6,5 u ovom trenutku).

Ipak, iako vreme uvođenja mera i ponovnog otvaranja država igra bitnu ulogu u rastu ili opadanju broja zaraženih, postoje i druge okolnosti koje pojednostavljuju stvari.

Recimo, Kalifornija ima veliki broj stanovnika (39,5 miliona stanovnika) i ogromnu površinu. Vlasti su mere ograničenja uvele 19. marta, a sa ublažavanjem restriktivnih mera su počeli tek 8. maja. Međutim, broj novozaraženih raste.

“Primetili smo povećanje broja zaraženih u određenim oblastima, što se i očekuje kako se povećavaju kapaciteti testiranja i kako ljudi više nisu konstantno u kućama”, rekla je direktorka Odeljenja za javno zdravlje Kalifornije dr Sonja Ejndžel.

Direktor Centra za zdravstveno osiguranje “Džon Hopkins” Tom Inglesbi situaciju u Kaliforniji objašnjava agresivnim pristupom testiranja na koronavirus.

“Iako je broj zaraženih sada veći nego prethodnih nedelja, njihovo stanje je stabilno. To nam govori da je veći broj novozaraženih povezan sa činjenicom da se u Kaliforniji testira mnogo više stanovnika, a određeni procenat njih ima blage ili umerene siptome zaraze koji ne zahtevaju posebnu negu”, rekao je Inglesbi.

“Međutim, u Teksasu ili Arizoni, sa brojem novozaraženih raste i stopa hospitalizacije. To su stvarne promene i tamo ima više bolesnih nego ranije. Znatno više”, dodao je Inglesbi.

Bilo je potrebno više od tri meseca da SAD zabeleže milion zaraženih. Drugi milion je stigao za upola manje vremena, a broj novozaraženih i dalje raste.

Inglesbi smatra da je potreban nacionalni konsenzus i mnogo veća disciplina vlasti i građana, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou.

“Da li smo toliko pomireni sa sudbinom da smo spremni da ubijemo na milione Amerikanaca? Ja se nadam da nismo”, zaključio je Inglesbi.