Sa spomenicima, knjigama, umetnošću, filmovima, u poslednjih sto godina su se obračunavali boljševici, fašisti, nacisti, komunisti, maoisti, crveni Kmeri, homeinisti, antikomunisti, talibani, isilovci. Jedan od najznačajnijih savremenih izraelskih pisaca, nedavno preminuli Amos Oz, smatrao je da svi fanatici žele da stvore crno-beli svet jer su sposobni da broje samo do jedan, zbog čega žele da sravne sa zemljom „pokvareni svet“ i izgrade „svet budućnosti“ po njihovoj meri, očišćen od prljave ili nepodobne prošlosti. U tome se ne razlikuju ekstremisti na desnici od onih na levici, a ni onih koji bi po svaku cenu, i u svakoj prilici, da budu „politički korektni“.
Novi ikonoklasti i pobornici „Damnatio memoriae“ ukazuju da su nove generacije sve deficitarnije u poznavanju istorije i sa drastično smanjenom sposobnošću da povesne događaje stavljaju u odgovarajući vremenski i istorijski kontekst. Rušenje i ruženje spomenika i bista koje je zahvatilo SAD i deo Zapadne Evrope samo je vrh ledenog brega sve izraženije tendencije da se prošlost podredi sadašnjosti i da se na istoriju gleda kroz naočare današnjice.
Spomenik Vinstonu Čerčilu nije podignut zbog njegovog odnosa prema Indijcima i Bangladešanima ili zato što je bio kolonijalista. Spomenici Džefersonu Dejvisu, generalu Liju i drugim konfederalistima nemaju istorijsku već direktnu političku i rasističku pozadinu, i zato je opravdano njihovo uklanjanje
U prethodnom periodu bili smo svedoci da su neki američki univerziteti eliminisali iz svojih programa pojedina, „nepodobna“, Šekspirova dela, cenzurisane su i Euripidove „Bahantkinje“. Na Sorboni su probali da blokiraju Eshilove „Pokajnice“. U Engleskoj se više puta na udaru našao pisac Radjard Kipling, targetiran kao rasista. U Italiji su se pojedinci otisnuli toliko daleko da su Dantea Aligijerija proglasili islamofobom dok su u njegovoj Firenci promenili kraj Bizeove „Karmen“ da bi je prilagodili današnjim svetonazorima. Rimokatoličkoj crkvi bi svašta moglo da se prigovori, ali nijednom papi nije palo na pamet da sruši Koloseum jer su u njemu lavovi proždirali hrišćane. Uradili su nešto bolje: stavili su na njega krst.
Rekontekstualizacija je nova lozinka ikonoklasta našeg doba i onih koji bi da izriču presude na zaborav…
Ceo tekst Željka Pantelića o rušenju i ruženju spomenika pročitajte u novom broju Nedeljnika koji je u prodaji na svim kioscima, ali i u elektronskom PDF izdanju na NSTORE.
Tagovi
