Rizici novog doba

Zdravlje i sajber bezbednost pod najvećom pretnjom

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije samo rizici u vezi sa mentalnim zdravljem globalnu ekonomiju koštaju jedan trilion dolara godišnje. U izmenjenim okolnostima rada usled pandemije povećali su se i sajber incidenti koji se u Srbiji dešavaju na svakih 39 sekundi

Poslednje dve godine praćene pandemijom izazvale su brojne promene kako poslodavcima tako i zaposlenima. Pandemija je pre svega donela neočekivane zdravstvene rizike, a posledično i rast troškova za zdravstvenu negu, i produženi efekat na efikasnost zaposlenih i produktivnost preduzeća. Mnoge biznise preselila je na rad od kuće, što je uzrokovalo mnoge probleme u pogledu metalnog zdravlja zaposlenih, ali i rasta sajber kriminala od čak 600 odsto godišnje. U novim uslovima poslovanja pojavili su se i razni pravni problemi poput tretiranja povrede na radu ili kontrola radnika koji rade van kancelarija. O svemu ovome se razgovaralo na konferenciji “Rizici novog doba: dve godine pandemije – da li su novi modeli poslovanja trajno stanje, koje rizike nose i kako ih prevazići”, koja je održana 23. juna u beogradskom hotelu Crowne Plaza u organizaciji Be Risk Protected platforme.

Rizici sa milionskim gubicima

Zdravstveni rizici će biti sve izraženiji u budućnosti, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije samo rizici u vezi sa mentalnim zdravljem globalnu ekonomiju koštaju jedan trilion dolara godišnje. To znači da jedna kompanija sa 500 zaposlenih godišnje gubi pola miliona dolara, podaci su koje je izneo Boris Popov, suosnivač prve wellbeing platforme za poslodavce Rezilient.

Istraživanja kompanije MercerMarsh sprovedena u Evropi pokazala su da jedno od dvoje ljudi iskusi problem sa mentalnim zdravljem, a 80 odsto njih nikada ne zatraži pomoć. Osnovni problem su depresija i anksioznost: više od 44 miliona ljudi ima problem sa depresijom, a 37 miliona ima anksioznost. „Zasposleni su najosetljiviji kada postoji pritisak na poslu i ne postoje jasno definisani ciljevi te kad nisu dovoljno prihvaćeni. Posao veoma utiče na naše mentalno zdravlje. Ako radimo posao koji smatramo dobrim, dobro ćemo se i osećati“, rekla je Sandra Vučurović, izvršna direktorka Marsh Srbija.

Uz to dr Jasmina Knežević, generalna direktorka Acibadem Bel Medic je istakla da je prevencija postala globalni problem, te da je Srbija po mnogim bolestima prva u Evropi. Zato ne čudi što u takvim okolnostima raste i broj poslodavaca koji ugovaraju polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje je jedno od top tri benefita koje žele zaposleni pokazuju ranija istraživanja.

„Poslodavci koji su tokom pandemije imali ugovorenu polisu DZO bili su, sasvim sigurno, u prednosti u odnosu na one koji nisu, zapravo oni su spremnije dočekali pandemiju“, rekao je Nemanja Petrović, direktor Sektora za korporativne poslove Globos osiguranja i dodao da su vremenom osiguravači u polisu uključivali i dijagnostifikovanje korone, pa čak i PCR testove.

Da će i u budućnosti sve veći broj poslodavaca ugovarati DZO jer shvataju da je to jedan od benefita koji znači zaposlenima misli i  Đorđe Nedeljković, direktor Sektora za korporativno poslovanje i afiniti, UNIQA osiguranja. On procenjuje da u Srbiji svega 250.000 ljudi ima ovu polisu tako da postoji veliki potencijal za rast. 

Pored uključivanja novih pokrića u polisu poput psihološkog savetovanja i telemedicine, trend će biti i digitalizacija usluga.

Budućnost je digitalna

Irena Pavićević, direktorka Sektora za osiguranje lica, Wiener Städtische osiguranja je istakla da je za digitalizaciju celog procesa potrebno povezati osiguravajuću kompaniju i privatnu medicinsku ustanovu te je neophodno da i one pređu na digitalni režim rada te da obezbede onlajn zakazivanje pregleda.

Inače, Vlada Srbije je usvojila Program digitalizacije u zdravstvenom sistemu za period od 2022. do 2026. nakon čega bi zdravstvena zaštita trebalo da bude dostupnija i kvalitetnija. 

Dejan Kovačević, savetnik za digitalno zdravstvo pri Kabinetu predsednika Vlade Srbije, rekao je da će gradnja digitalne infrastrukture potrajati. „Samo u naredne dve godine isplanirano je stotinak aktivnosti u pogledu promene regulative, organizacije i implementacije konkretnih informativnih sistema“, rekao je Kovačević i dodao da je neophodna promena sedam zakona i 30 drugih propisa da bi se u Srbiji dalje sprovodila digitalizacija zdravstva.

Vukašin Radulović, partner u IT kompaniji Heliant koja je „digitalizovala“ oko 270 medicinskih ustanova i oko 70 laboratorija, rekao je da je cela ideja digitalizacije da zdravstvene ustanove mogu da razmenjuju podatke u korist pacijenata.

„Nedavno smo digitalizovali jedam mali dom zdravlja na jugu Srbije i omogućili mu da može da izdaje digitalne recepte, da priđe podacima u Kliničkom centru Niš i svim analizama. Korak dalje će biti pomenuti elektronski laboratorijski nalazi“, rekao je Radulović i dodao da su više od 90 odsto IT problema uglavnom u pravnom domenu.

Imperativ je bezbednost podataka

Tokom prethodne dve godine se, međutim, nisu povećali samo zdravstveni već i sajber rizici posebno zbog rada od kuće. Stručnjaci iz ove oblasti su istakli da nije uopšte pitanje da li će se incident desiti već kada će se desiti i da li ćemo biti spremni. U Srbiji se svakih 39 sekundi desi sajber napad, a oko 60 odsto računara je bar jednom bilo zaraženo, podaci su koje je izneo Sergej Stolić iz kompanije A1 koja poseduje i svoja rešenja za sajber bezbednost.

„Pre korone, ljudi su radili u potpuno zaštićenom okruženju u kancelariji što se sa radom od kuće drastično promenilo. U tom trenutku trebalo je zaštiti uređaje koje koriste, kompletnu infrastrukturu i konekciju ka kompanijskoj mreži. Trend hibridnog načina rada će se nastaviti, a uz digitalizaciju to dovodi do novih rizika. Poslovanje na internetu nije bezbedno i mnoge kompanije veruju da se njima napad neće desiti. Kada se desi kasno je i šteta je mnogo veća. Nisu u pitanju samo finansijski gubici i prekid poslovanja već kompromitovanje podataka klijenata i urušavanje brenda“, rekao je Stolić i dodao da je zato edukacija u ovoj oblasti ključna.

Aleksandar Mitić iz kompanije Sky Express potvrđuje da su u novonastalom sistemu računari zaposlenih koji rade kod kuće prva linija odbrane. Menadžment bi, prema njegovim rečima, trebalo da razume da su ljudi iz sajber bezbednosti tu da bi povećali vrednost kompanije.

„Činjenica je da mnoge kompanije danas ne mogu brzo da odgovore na incidente, a menadžment kompanije nema pravi uvid u stanje informacione bezbednosti. Timovi su pod velikim pritiskom. Zato mnogi pribegavaju angažovanju partnera koji kreiraju rešenja u skladu sa potrebama klijenata i poznaju regulativu“, rekao je Mitić i dodao da se u poslednje vreme većina kompanija opredeljuje za iznajmljivanje servisa sajber bezbednosti jer procenjuju da im je to jeftinije i fleksibilnije.

I zakon je važan

Činjenica da bi dve trećine ljudi promenilo poslodavca ukoliko bi morali da se vrate na posao govori da se trendovi na tržištu rada menjaju što je otvorilo i pitanja pravne regulacije rada od kuće.

Ivana Stefanović, partner advokatske kancelarije TSG napomenula je da poslodavci moraju da sklope aneks ugovora o radu ukoliko tako nešto omogućavaju, te da su dužni da obezbede sredstva za rad. Zbog mogućih povreda na radu, savetovala je da se jasno precizira šta se podrazumeva radnim prostorom unutar kuće. Kada je reč o kontroli zaposlenih u smislu radnog vremena, preporučila je poslodavcima da urade detaljan test da li je model kontrole koji koriste dozvoljen pre svega iz ugla zaštite podataka o ličnosti i dodala da video i zvučni nadzor nisu dozvoljeni, kao i da razne platforme koje beleže kucanje na tastaturi ili pokretanje miša previše zadiru u privatnost.

Novi modeli rada, samim tim i rizici su tu da ostanu. Radnici će sve više zahtevati fleksibilnost u poslu i različite benefite potvrdila je Ivana Jevtić iz HR kompanije ManpowerGroup, prve kompanija u Srbiji koja je uvela četvorodnevnu radnu nedelju, nesmanjivši zarade zaposlenima.

Autor: Vesna Lapčić