RETROSPEKTIVA: Kako je u 366 dana stalo dovoljno događaja za najmanje pet “normalnih” godina – Priča o 2020.

0
Foto: Profimedia / Ilustracija

Mislili smo da je ona nesreća koja je – čak dva puta – zadesila malog Kevina, plavušana što je ostajao sam u kući, neka vrsta nesreće koja je rezervisana samo za filmove koji će na kraju svakako imati hepi end. Ove godine svi smo doživeli takav neverovatan zaplet i svimo, budite i vi ponosni na sebe, bili pomalo Kevin – i uplašeni i lukavi i usamljeni i neminovno je da na kraju budemo nasmejani.

Angela Merkel je narednu godinu nazvala godinom nade, Ana Brnabić godinom izazova, a mi želimo da bude godina slobode.

Međutim, da bismo mogli da zakoračimo u novu godinu rasterećeni – a dobro znate da se u ponedeljak, prvi u mesecu i novu godinu mora zakoračiti sa velikim poletom – potrebno je da rekapituliramo staru.

Naslov je možda rogobatan ali je potpuno precizno definisao sve što se 2020. dogodilo – za 366 dana imali smo više događaja nego što ih ima polovina neke oskudne decenijice.

Podsetnik za neku istorijsku čitanku

Ubijen je Kasim Sulejmani, pao je ukrajinski avion, impičment nije uspeo, koronavirus počeo da se širi Azijom, Tursku pogodio katastrofalan zemljotres, poginuli su Kobi i Đini Brajant, Velika Britanija privela kraju Bregzit…

Ne, ovo nije godišnji presek, ovo je bio samo januar.

U februaru je Đoković osvojio Australijan Open, Patrik Mahoms dominirao na Superbolu, “Parazit” dobio Oskara… Već je dosta februara, kao da se neko sa nama sprdao.

Mart, mart je povukao nogu i svi naredni meseci za građane Srbije bili su rezervisani za koronavirus.

Život je izgubilo više od 3.000 ljudi i to je tamna crtica ove 2020. godine koje sve prskalice i vatrometi ovog sveta nikada neće moći da osvetle. U državi u kojoj je testirana trećina građana, strah je bio kadija i sudija.

I pored koronavirusa koji nas je paralisao, bilo je događaja koji su uspeli da privuku svu pažnju na sebe.

Poput recimo izbora u Srbiji, pa u Crnoj Gori, pa u Sjedinjenim Američkim Državama. U Srbiji je rezultat bio očekivan, a opozicija je vodila borbu oko toga da li bojkot ima legitimitet – bojkot, koji je trebalo da pokaže da izbori nemaju legitimitet.

U Crnoj Gori su rezultati izbora bili neočekivani. Opozicija, podeljena u nekoliko kolona je uspela da osvoji jedan mandat više od Mila Đukanovića i posle 30 godina – neko bi rekao konačno – smeni DPS sa vlasti. Na čelo nove vlade došao je Zdravko Krivokapić, profesor, čovek koga ste mogli da upoznate u intervjuu za Nedeljnik, ali koga ćemo tek upoznavati. Premijer koji kaže novinaru: “To vreme mi odgovora, poslije imam predavanja.”

Američki izbori nisu doneli neverovatne rezultate, nego zamalo nisu doneli rezultate uopšte. Čekali smo danima da se u nekim saveznim državama izbroje glasovi, a i kada su konačno izbrojani, jedna strane rezultate izbora ne priznaje. Ta strana sada krajem godine, žurno završava brojne poslove, pa i neke na Bliskom istoku jer promena vlasti sledi za 20 dana.

Bilo je i razonode, one sportske, zdrave.

Liverpul je postao prvak Engleske posle 30 godina. Jirgen Klop je bio najbolji trener na svetu i nagrađen je za to.

Los Anđeles Lejkersi su osvojili NBA prsten posle mnogo čekanja. Da, osvojio ga je i Lebron Džejms, u trećem različitom timu.

Bilo je i one nezdrave razonode – fudbaleri Srbije ni posle 20 godina nisu uspeli da se plasiraju na Evropsko prvenstvo.

#zarodŠkotske

Našu su sportsku godinu obeležili Džokeri.

U vremenu dokolice smo se žestoko svađali sa ukućanima i još žešće mirili, patili, bili usamljeni, pitali se kada će sve ovo proći i gledali serije. Neke stare, koje smo voleli i neke nove u koje smo se zaljubili.

Nedeljnik vas je u nekoliko navrata podsećao da šansu date i onim serijama koje ste možda propustili, ili da obnovite gradivo sa “Sopranosima”, “Six Feet Under”, “The Wire” – ali naredna godina mogla bi da bude ona u kojoj ćemo se vratiti, kako se to nekada govorilo, “velikom ekranu”. Serije su sjajne, Netfliks, HBO i Prime imaju svašta (još da stignu i Apple i Disney…), ali malo toga će posle svega pričati o slobodi kao žamor u krcatom bioskopu, krckanje kokica, poneko “sedi dole, bre” i kad neka mama čita titlove nekom detetu…

Da, doći će i to.

A bilo je osim serija i sporta i drugih zanimacija, internet je široko polje. Učenje je važnije od korone, NBA se prati više od fudbalske reprezentacije, a domaće sapunice i dalje su gledanije od turskih i hitova Netfliksa – to bi se moglo zaključiti iz Guglovog pregleda “trendinga” u Srbiji u godini za nama.

Iako je koronavirus najveći planetarni događaj u našim životima, pojam koji je bio najviše pretraživan u našoj zemlji bio je “Google Clasroom”, alat za učenje na daljinu. Za očekivati bi bilo da su ga uglavnom tražili đaci, ali i njihovi roditelji.

“Tek” na drugom mestu je koronavirus, a potom slede izbori u Sjedinjenim Državama. Ovi domaći jedva da su ušli u top 10…

Ove godine, svet je ostao bez Kobija Brajanta, a njegova biografija bila je četvrti pojam koji su Srbi najviše tražili. Smrt književnice Isidore Bjelice uticala je da ona bude na petom mestu.

Prvo NBA, pa nesrećna utakmica baraža Srbija-Škotska, pa tenis, verovatno zbog neizvesnosti da li će Novak Đoković moći da se suoči s rivalima – to su tri-četiri sportska događaja u “trendingu” ove godine.

Hiperprodukcija događaja i dovoljno slobodnog vremena pružili su nam priliku da sve što se dešavalo oko nas, ali i u svetu, osetimo na svojoj koži i koliko god izgledali sami sebi izgubljeno i bespomoćno, bili smo živi ove 2020. godine.

Neka sledeća bude godina nade, pobede i slobode.