Refik, Boban, Arkan: Tri decenije otkako je sudija na Maksimiru svirao kraj Jugoslavije

Nepodeljeno je mišljenje da su incidenti bili dobro izrežirani

0
Screenshot YouTube

Tačno je 30 godina od kada je Jugoslavija mogla uživo u TV programu da gleda početak sopstvenog kraja.

Bio je 13. maj 1990. godine kada su na zagrebačkom Maksimiru, umesto navijačkih, tutnjali ratni bubnjevi. Crvena zvezda došla je da odigra prvenstvenu utakmicu protiv Dinama, ali umesto toga politički i službeni organi, koristeći navijače kao kamenje u ruci, odigrali su prvi pas u događajima koji slede. Bila je to, kako je tačno definisao novinar Boško Jakšić pre nekoliko godina, tragična zloupotreba fudbala.

Danas, 30 godina kasnije, nepodeljeno je mišljenje da su incidenti bili dobro izrežirani. Te godine je u Jugoslaviji uveden višepartijski sistem. Drugi krug izbora u Hrvatskoj desio se samo sedam dana pre utakmice: 6. maja i na njima su pobedili Franjo Tuđman i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ). I upravo je ta stranka, sa neskrivenim nacionalističkim namerama, trebalo da preuzme vlast dan nakon ove utakmice, 14. maja.

Ipak, glavne poluge vlasti, poput policije ili TV Zagreb, držali su kadrovi poraženog Saveza komunista Hrvatske, Ivice Račana. U takvoj situaciji, incidenti na utakmici koja se dešava samo dan pre preuzimanja vlasti, bili su savršen izgovor za preuzimanje TV Zagreb i čišćenje policije od nepodobnih, srpskih kadrova.

Koliko je događaj bio izrežiran ispostavilo se tek kasnije. Utvrđeno je da su dan pre utakmice, u kasnim večernjim časovima, članovi HDZ-a ušli na stadion i uneli velike količine kamenica, flaša i cigli. Ograda severne tribine, na kojoj su se tradicionalno nalazili navijači Dinama, oštećena je kiselinom. To je omogućilo da na dan utakmice veliki broj navijača uđe na teren i prekine utakmicu.

Nije nimalo drugačije bilo sa druge strane. Željko Ražnatović Arkan, kandidujući se za ratnog komandanta, imao je zapaženu ulogu u ponašanju više od 2.500 navijača Crvene zvezde. Iako na samoj utakmici nije bio na tribinama (na čelo Zvezdinih navijača stao je tek šest meseci kasnije), on je bio zvanično obezbeđenje delegacije Crvene zvezde i nalazio se na terenu.

Drugi krug izbora u Hrvatskoj desio se samo sedam dana pre utakmice: 6. maja i na njima su pobedili Franjo Tuđman i HDZ

U takvoj atmosferi i političkoj situaciji, neredi su 13. maja počeli u ranim jutarnjim časovima još dok su navijači Crvene zvezde dolazili vozovima u Zagreb. Kamenovani su usput od strane Dinamovih navijača, a sami zvezdaši su po dolasku počeli da razbijaju i automobile.

Tada je počela i prva tuča između zagrebačke policije i navijača iz Beograda. Jedan policajac teško je povređen. U samom centru Zagreba došlo je do nekoliko tuča, između Zvezdinih i Dinamovih navijača, u kojima su dva Dinamova navijača teško povređena. Zabeleženo je da je u Zagrebu tada prvi put prošlo nekažnjeno javno pevanje zabranjene četničke pesme “Od Topole pa do Ravne gore”.

S druge strane, mogle su se čuti parole poput “Srbe na vrbe”, koje su uzvikivali dinamovci, slaveći pritom Antu Pavelića.

Utakmica je počela, a svega nekoliko minuta kasnije, Dinamovi navijači “bad blue boys” su vrlo lako srušili zaštitnu ogradu. Uleteli su na teren, prekinuli utakmicu, dok se većina igrača i delegata sklonila. Dinamovi navijači su krenuli zatim ka južnoj tribini da se fizički obračunaju sa Zvezdinim navijačima. Zvezdaši su zatim počeli da lome reklamne table na stadionu, kako bi se njima zaštitili od projektila kojima su bili gađani. Usledio je fizički obračun između dinamovaca i zvezdaša.

Aktivirani su vodeni topovi. Utakmica je prekinuta, a neredi na stadionu trajali su nešto manje od jednog sata. Povređene su 193 osobe, među kojima je bilo 117 policajaca.

Najupečatljiviji momenat je bio kada je kapiten NK Dinamo Zvonimir Boban ušao u fizički obračun sa policajcem Refikom Ahmetovićem. Boban je kasnije suspendovan i propustio je Svetsko prvenstvo u Italiji.

Sve je trajalo gotovo sat vremena, a posledice divljanja se i danas osećaju.