Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto), saopštila je naša centralna banka.
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je istakao da je, i pored znatnog smanjenja inflacije i njenog kretanja u granicama cilja, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike.
Kao razloge za oprez navode da domaća inflacija u velikoj meri zavisi od kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja su pod uticajem neizvesnosti u pogledu trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija.
USPORAVANJE RASTA CENA U SRBIJI SREDINOM GODINE
„Preovlađuju ocene da će u takvim okolnostima globalna inflacija verovatno opadati nešto sporije nego što se očekivalo, dok će privredni rast biti niži zbog poremećaja u trgovinskim tokovima, lancima proizvodnje i slabostima u ključnim pokretačima rasta, kao što su spoljna trgovina, investicije i potrošnja“, upozoravaju iz NBS.
Napominju i da se inflacija tokom prvog tromesečja ove godine kretala oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja i u martu je iznosila 4,4 odsto.
„Na postepeno popuštanje cenovnih pritisaka ukazuje bazna inflacija, koja se spustila na 5,1 odsto u martu, što je njen najniži nivo od jula 2024. godine. Izvršni odbor očekuje da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama cilja, s tim da će od polovine godine usporiti i do kraja godine se približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto“, naveli su u saopštenju.
ZAŠTO JE PODBACIO KVARTALNI RAST BDP?
Izvršni odbor NBS osvrnuo se i na prvu procenu Republičkog zavoda za statistiku da je bruto domaći proizvod (BDP) u prvom tromesečju ove godine realno porastao za dva odsto,
„Niži rast od očekivanog, prema oceni Izvršnog odbora, beleži se i u proizvodnim i u uslužnim sektorima i posledica je i dalje niske eksterne tražnje, problema u evropskoj automobilskoj industriji i povećane averzije prema riziku na globalnom nivou, ali i blokada i protesta, koji su uticali na smanjenje potrošnje i investicija na domaćem tržištu“, ocenili su u saopštenju.
Izvršni odbor očekuje da će u nastavku godine ekonomska aktivnost ipak ubrzati, čemu će, kako su obrazložili, prvenstveno doprineti faktori na strani ponude, a pre svega planirano ubrzanje proizvodnje u automobilskoj industriji, zatim aktiviranje novih kapaciteta u energetici, kao i realizacija infrastrukturnih projekata predviđenih programom „Srbija EXPO 2027“.
„Podršku privrednom rastu pruža i rast kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva od oko 10 odsto, koji je rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike NBSi Evropske centralne banke“, zaključili su u saopštenju.
Tagovi
