Rat u Ukrajini: Rusija suspendovana iz Saveta UN za ljudska prava, Kremlj priznao da je pretrpeo “značajne gubitke”, zahtev NATO-u – “Pošaljite oružje sad, biće kasno”…

0
EPA-EFE/ROMAN PILIPEY

Četrdeset treći dan rata u Ukrajini. Kijev: U sredu iz ukrajinskih gradova evakuisano skoro 4.900 ljudi. Moskva potvrđuje da su se ruske trupe povukle iz Kijevske oblasti. SAD uvele sankcije protiv ruskih banaka i Putinovih ćerki, EU najavile nove sankcije. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su ruske snage unuštile skladište goriva kod Harkova. 

RAT U UKRAJINI – NAJVAŽNIJE

Volodimir Zelenski poručio je svojim zvaničnicima da prestanu da novinarima otkrivaju delove taktike za borbu protiv Rusije.

Uništavanje ruske vazduhoplovne baze na Krimu može biti dokaz ukrajinskog potencijala za dalekometnu paljbu, što bi značajno moglo da utiče na nastavak rata.

UN zahtevaju da se u neposrednoj blizini nuklearne elektrane u Zaporožju prekine sa sukobima.

Sekretar odbrane Velike Britanije Ben Valas rekao je da su se smanjile šanse Vladimira Putina da okupira Ukrajinu.

Rusija je udvostručila broj napada iz vazduha na ukrajinske vojne objekte i civilnu infrastrukturu u odnosu na prethodnu nedelju.

Najvažnije vesti o ratu u Ukrajini, iz sata u sat, pratite na sajtu Nedeljnika.

22.45 – Vlasti proruskih separatista na istoku Ukrajine ocenile su večeras da je u Marijupolju ubijeno oko 5.000 civila i da je uništeno 60 do 70 odsto stambenih zgrada u tom gradu pod njihovom i opsadom ruske vojske.

Proruske snage u Mariupolju proglasile su svog “gradonačelnika” Konstantina Ivaščenka, koji je za rusku agenciju TASS rekao da je stradalo oko “5.000 civila, dok je 60 do 70 odsto stambenih zgrada delimično ili u potpunosti uništeno”.

Ivaščenko je ocenio da je oko 250.000 ljudi napustilo grad i da ih ostalo 250.000 do 300.000.

Ukrajinske vlasti procenile su da je oko 100.000 ljudi ostalo u Marijupolju gde je humanitarna situacija ocenjena kao katastrofalna.

20.00 – Ukrajinski generalni tužilac Irina Venediktova rekla je da je 26 tela pronađeno ispod dve srušene zgrade u gradu Borođanka, oko 23 kilometra zapadno od Buče, prenosi Rojters. Ona nije rekla da li su vlasti utvrdile uzrok smrti, ali je optužila ruske trupe da su izvršile vazdušne udare na grad, koji ukrajinske vlasti pretražuju nakon što su se ruske trupe koje su ga okupirale povukle. Govoreći na televizijskom brifingu, Venediktova je rekla: “Borođanka je najgora po razaranjima i po neizvesnosti oko (broja) žrtava”.

19.40 – Kremlj je priznao da je pretrpeo “značajne gubitke” ruskih trupa otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, što je retko priznanje Rusije o tome koliko je loše prošao rat. U intervjuu za Skaj njuz, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je, upitan da li je rat predstavljao poniženje za Rusiju s obzirom na broj izgubljenih vojnika, odgovorio: “Imamo značajne gubitke u trupama. I to je velika tragedija za nas”.

19.00 – Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala je suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava zbog izveštaja o “grubim i sistematskim kršenjima i zloupotrebama ljudskih prav”“ invazijom ruskih trupa u Ukrajini.

Oko 93 zemlje glasale su za predlog predvođen SAD, dok su 24 zemlje glasale protiv, a 58 zemalja je bilo uzdržano. Među zemljama koje su glasale “za” je i Srbija.

18.25 –  Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će sutra posetiti Kijev da bi izrazila “nepokolebljivu podršku”“ Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske invazije.

18.30 – Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je u intervjuu za Skaj njuz, na pitanje da li je Rusija odlučna da zauzme opkoljeni ukrajinski grad Mariupolj “bez obzira na cenu ljudskog života”, rekao da “će Mariupolj biti oslobođen od nacionalističkih bataljona i da se nadaju da će se to dogoditi pre nego kasnije”.

On je ponovio tvrdnju Rusije da je bombaški napad na porodilište u Mariupolju prošlog meseca bio “lažan”.

“Bolnica je bila lažna bolnica. Bila je lažna i imamo veoma ozbiljne razloge da verujemo da je lažna”, dodao je.

18.00 – Podsekretar UN za humanitarna pitanja Martin Grifits (Griffits) izjavio je danas tokom posete ukrajinskom gradu Buči da će biti otvorena istraga o okolnostima pogibije ljudi u civilnoj odeći, koje su ukrajinske vlasti pronašle u tom gradu posle povlačenja ruske vojske.

“Svet je već duboko šokiran”, rekao je Grifits i dodao da je istraga “sledeća etapa”.

16.55 – Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nakon današnjeg sastanka ministara inostranih poslova NATO-a u Briselu je upozorio da bi rat mogao da traje godinama i rekao da je ključ za brzo rešenje u ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

“Najlakši način da se okonča ovaj rat je da predsednik Putin povuče sve svoje trupe, da okonča rat i da sedne i upusti se u ozbiljne diplomatske napore da se pronađe rešenje. Ali treba da budemo realni i nemamo indikacije da je predsednik Putin promenio svoj opšti cilj, a to je da kontroliše Ukrajinu i ostvari značajne vojne pobede na bojnom polju. Ono što vidimo je rusko pregrupisavanje i repozicioniranje svojih snaga koje se kreću iz severne Ukrajine, ali u isto vreme pomeraju te snage na istok i očekujemo veliku bitku u Donbasu”, rekao je Stoltenberg.

16.50 – Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba pozvao da se oružje pošalje u Kijev odmah ili će “vaša pomoć doći prekasno”, prenosi AFP. “Ili nam sada pomozite – a ja govorim o danima, a ne o nedeljama, ili će vaša pomoć doći prekasno, i mnogi ljudi će umreti, mnogi civili će izgubiti svoje domove, mnoga sela će biti uništena. Upravo zato što je ova pomoć stigla prekasno”.

15.55 – Ministar spoljnih pooslova Rusije Sergej Lavrov optužio je Ukrajinu da je promenila stav u pregovorima u odnosu na dogovore fiksirane u Istanbulu. “Juče je ukrajinska strana predstavila pregovaračkoj grupi svoj projekat sporazuma u kojem je očigledno napuštanje pozicija koje su pregovarači usaglasili u Istanbulu 29. marta”, rekao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, Ukrajina se ranije obavezala da bezbednosne garancije neće važiti za Krim i Sevastopolj, dok nova verzija dokumenta sadrži „nejasan jezik o nekoj efektivnoj kontroli od 23. februara“.

16.00 – Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da su 73 osobe poginule u 91 napadu na javno zdravstvo u Ukrajini tokom rata sa Rusijom, među kojima su ustanove hitne pomoći, bolnica i klinika. U saopštenju SZO se navodi da je oko polovine ukrajinskih apoteka zatvoreno i da je 1.000 zdravstvenih ustanova u blizini konfliktnih zona, što ugrožava pružanje nege onima kojima je potrebna.

Regionalni direktor SZO za Evropu Hans Kluge rekao je tokom posete Lavovu da “više od 250.000 ljudi u Ukrajini živi sa HIV-om, rutinska imunizacija protiv dečije paralize i malih boginja je ispod nivoa, a oko 80.000 beba koje će se roditi u naredna tri meseca biće bez dovoljno pre i postnatalne nege zbog rata”.

14.00 – Regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu rekao je da se ta organizacija priprema za moguće “hemijske napade” u Ukrajini.
“S obzirom na neizvesnost trenutne situacije, nema garancija da se rat neće pogoršati”, rekao je Hans Кluge tokom boravka u Lavovu u Ukrajini.

On je rekao da SZO razmatra sve scenarije za različite situacije koje bi mogle da pogode građane Ukrajine “od kontinuiranog lečenja masovnih žrtava, do hemijskih napada”.

13.20 – Кremlj je saopštio da bi odluka Vašingtona da nastavi da snabdeva Ukrajinu oružjem i vojnom pomoći verovatno narušila šanse za uspešne mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine.

“Ubacivanje oružja u Ukrajinu neće doprineti uspehu rusko-ukrajinskih pregovora. Naravno da će to imati negativan efekat”, rekao je portparol Кremlja Dmitrij Peskov.

12.45 – Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao je u četvrtak Zapad da „privede Rusiju pravdi”, rekavši da su akcije Moskve usmerene ne samo protiv Ukrajine, već i protiv Evrope.

„Jednom zauvek možemo da naučimo Rusiju i sve druge potencijalne agresore da oni koji izaberu rat uvek gube… oni koji ucenjuju Evropu ekonomskom i energetskom krizom uvek gube“, rekao je Zelenski u obraćanju grčkim poslanicima u Atini.

Rojters prenosi da je ponovio pozive da demokratski svet odbije rusku naftu i potpuno blokira ruske banke u međunarodnom finansijskom sistemu.

12.15 – Budimpešta i dalje odbija da podrži ekonomske sankcije Rusiji u oblasti energetike, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto u Briselu.

Sijerto je naglasio da je uvođenje bilo kakvih sankcija protiv ruskih energetskih resursa, uključujući i one vezane za nuklearnu energiju, “crvena linija” za Mađarsku.

Sijarto je rekao da je Mađarska u sredu dobila od Rusije prvu seriju nuklearnog goriva za nuklearnu elektranu “Paks”. Dostava je izvršena vazdušnim putem, a ne železnicom kao ranije zbog situacije u Ukrajini.

Prema rečima Sijarta, pošiljka goriva je stigla preko vazdušnog prostora Belorusije, Poljske i Slovačke u Mađarsku uz odobrenje sve tri zemlje, pošto nuklearna energija još ne podleže sankcijama Evropske unije.

11.30 – Ministri odbrane iz priobalnih zemalja Crnog mora održali su video sastanak na kojem su razgovarali o sukobu u Ukrajini, minama koje plutaju u moru i o regionalnoj bezbednosti, saopštilo je tursko ministarstvo odbrane.

Ministri odbrane Turske, Bugarske, Gruzije, Poljske, Rumunije i Ukrajine pozvali su na hitan prekid vatre.

Turski ministar odbrane Hulusi Akar je rekao da je na sastanku bilo reči i o mogućim koracima za ublažavanje humanitarne krize i pružanje pomoći Ukrajini.

10.55 – Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je danas članove te alijanse da obezbede više naoružanja za Ukrajinu, a ne samo odbrambeno protivtenkovsko i protivoklopno oružje. Stoltenberg je tokom samita ministara odbrane NATO-a, koji su se okupili danas u Briselu, pozvao saveznike da pruže dalju podršku naoružavanja Ukrajine lakim i težim naoružavanjem. On je rekao da zemlje članice, ali ne i NATO kao organizacija, isporučuju Ukrajini mnogo vrsta naoružanja i daju drugu podršku, ali da 30 saveznika može učiniti više.

10.32 – Ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba zatražio je od zemalja članica NATO da obezbede dodatno oružje njegovoj zemlji da bi se borila protiv ruskih snaga.

“Došao sam da tražim tri stvari – oružje, oružje i oružje. Što se brže bude isporučivalo to će se brže spasavti životi i izbegavati razaranja”, rekao je Kuleba po dolasku u sedište NATO u Briselu, gde će prisustvovati sastanku sa svojim kolegama iz zemalja članica Alijanse.

10.11 – Atletičari iz Rusije i Belorusije neće moći da učestvuju na Bostonskom maratonu 18. aprila, saopštili su noćas organizatori. Ova zabrana se odnosi na atletičare koji žive u te dve zemlje, dok će iseljenici ruskog ili beloruskog porekla nastupati u trci, pod uslovom da ne trče za svoju zemlju porekla.

“Verujemo da je maraton globalni sport i zato moramo da učinimo sve što možemo da pružimo podršku narodu Ukrajine”, rekao je izvršni direktor Atletskog saveza Bostona.

9.31 – Gradonačelnik Marijupolja Vadim Bojčenko ocenio je da je u tom opkoljenom gradu ubijeno više od 5.000 ljudi, javljaju agencije, navodeći da je u sredu taj lučki grad uspelo da napusti oko 1.000 ljudi.

Bojčenko je naveo da je više od 90 odsto gradske infrastrukture uništeno u bombardovanju ruskih snaga.

8.56 – Rusija je upozorila zemlje koje će glasati o izbacivanju te zemlje iz Saveta UN za ljudska prava da će se ti pokušaji posmatrati kao „neprijateljski gest“, navodi se u pismu diplomatama u koji je Rojters imao uvid. Ruska misija pri UN u Njujorku pozvala je zemlje se da „izjasne protiv antiruske rezolucije“. Za izbacivanje Rusije iz grupe potrebna je dvotrećinska većina.

„Ako rezolucija bude usvojena, zapadnjaci će moći slobodno da nameću ostalim zemljama svoju viziju ljudskih prava koja odgovara njima i njihovim zapadnim saučesnici“, rekao je u izjavi novinskoj agenciji Tas šef ruske misije UN Genadij Gatilov.

8.27 – Ukrajinske izbeglice stižu svakodnevno u SAD a prema njihovim podacima, najbrži put do Amerike je avionom do Meksika i ulazak preko meksičko-američke granice. Labava koalicija dobrovoljaca uglavnom iz slovenskih crkava u zapadnim SAD daje uputstva stotinama izbeglica svaki dan sa aerodroma u meksičkom graničnom gradu Tihuani za hotele, crkve i smeštaj gde čekaju od dva do četiri dana da ih američki zvaničnici prime i dobiju dozvolu ulaska iz humanitarnih razloga.

7.51 – Generalna skupština UN glasaće danas o zahtevu zapadnih zemalja da Rusija bude isključena iz Saveta UN za ljudska prava zbog njene invazije na Ukrajinu, saopšteno je u UN-u.

Da bi Rusija bila suspendovana iz Saveta UN za ljudska prava, sa sedištem u Ženevi, potrebna je dvotrećinska većina. Ukupno 193 članice Generalne skupštine UN pozvane su na glasanje za ili protiv, pošto se uzdržani neće uzimati u obzir.

7.50 – Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba pozvao je saveznike u NATO-u da isporuče više oružja za jačanje ukrajinskih ratnih napora, uključujući ratne avione, teške sisteme protivvazdušne odbrane, projektile i oklopna vozila.

7.33 – Više o izveštaju Zelenskog…

7.23 – Rusija blokira humanitarni pristup opkoljenom lučkom gradu Marijupolju jer želi da sakrije dokaze o „hiljadama“ ubijenih ljudi, rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.

7.22 – Ukrajina se sprema za obnovljenu rusku ofanzivu na svom istočnom frontu, dok se ruske snage povlače iz razorenih predgrađa Kijeva kako bi se pregrupisale i pojačale svoje napade širom regiona Donbasa, prenosi Gardijan.

7.20 – Kratki rezime:

  • Portparol Kremlja Dmitrij Peksov kaže da je Rusija povukla trupe iz regiona Kijeva kako bi stvorila povoljne uslove za rusko-ukrajinske pregovore.
  • Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da je Evropska unija donela odluku o uvođenju novih sankcija Rusiji, pored najnovijeg paketa mera. One će verovatno uključivati i mere protiv uvoza ruske nafte, dodala je Fon der Lajenova.
  • Sjedinjene Američke Države najavile su novi paket sankcija protiv ruskih finansijskih institucija, kao i zvaničnika Kremlja i članova njihovih porodica, nakon rastućih globalnih optužbi za ruske ratne zločine u Ukrajini.
  • Zvanični London najavljuje da će do kraja godine prestati da uvozi rusku naftu i ugalj, kao i da su zamrzle imovinu Sberbanke i Kredit bank ov Moskou.
  • Potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk rekla je da su u sredu iz gradova kroz humanitarne koridore evakuisane ukupno 4.892 osobe. Više od hiljadu ljudi uspelo je da humanitarnim konvojem iz Marijupolja stigne do Zaporožja, saopštio je Međunarodni komitet Crvenog krsta. 

(Gardijan, BBC, Rojters, Beta)