Srbija je u prvoj nedelji Olimpijskih igara u Tokiju osvojila četiri medalje. Jedno zlato, srebro i dve bronze. Na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine, kada je Srbija po prvi put još od 1912. godine nastupila pod kao samostalna država osvojene su i prve medalje. Srebro je otplivao Milorad Čavić, u kontroverznom finalu protiv Majkla Felpsa. Bronza je pripala Novaku Đokoviću i vaterpolistima.
Ukupno, kao samostalna država, Srbjia je osvojila 19 medalja na Letnjim olimpijskim igrama, uključujući i do sada osvojena odličja iz Tokija. Od toga, četiri zlata, sedam srebrnih odličja i osam bronzanih.
Prve učesnike Srbija, tada kraljevina, zvanično je imala na petim Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1912. Tada je predstavnik Srbije bio Dušan Milošević u trci na 100 metara, kao Dragutin Tomašević i Živko Nastić u maratonu. Međutim, Tomašević trku nije završio, a Nastić ni počeo.
Ipak, jedan Srbin je učestvovao na prvim modernim Olimpijskim igrama – 1896. u Atini. Osvojio je i bronzanu medalju, ali za Ugarsku, pod čijom je zastavom nastupao u okviru Austrougraske.
Momčilo Trepavica je rođen rođen 14. oktobra 1872. u vojvođanskom selu Nadalj, u Vojvodini. Živeo je u Novom Sadu, koji je u periodu održavanja Olimpijskih igara u Atini pripadao Austrougraskoj. U Atini je osvojio bronzanu medalju u tenisu, a otišao je s planom da se takmiči u nekoliko sportova – rvanju, dizanju tegova i atletici (skok u dalj, s motkom i bacanje kugle) Tokom takmičenja u dizanju tegova teže se povredio, kada mu je u trenutku izbačaja pukao mišić levog ramena, ali je svakako nastavio da nastupa i završio na petom mestu u ukupnom plasmanu, premda je važio za apsolutnog favorita.
Najnovija istraživanja prvih Olimpijskih igara pokazuju kako je Tapavica u disciplini dizanje tegova podigao 90 kilograma, kao i još tri takmičara, i da bi trebalo da dobije nagradu za treće mesto, ali se to nije dogodilo.
U rvanju je, onako povređen, završio takmičenje na četvrtom mestu. Zbog velikih bolova je morao da odustane od nastupa u disciplinama skoku u dalj, kao i u skoku s motkom.
U tenisu je u polufinalu turnira izgubio od domaćeg predstavnika Dionisisa Kasdaglisa. Kako se u tom periodu nije igrao meč za bronzu, trebalo je da podeli treće mesto sa poraženim takmičarom iz drugog polufinala. Na OI u Atini 1896. godine su se medalje dodeljivale samo prvoplasiranom i drugoplasiranom, dok su polufinalistima tek naknadno priznata odličja.
Bio je jedan od najuniverzalnijih sportista svog doba, a po povratku sa Olimpijskh igara u Atini se bavio i veslanjem.
Tapavica je po završetku sportske karijere imao veoma uspešnu karijeru kao građevinski inženjer i arhitekteta, a njegov najpoznatiji rad je Dom srpskih siročadi u Novom Sadu. Ova zgrada je danas središte Matice Srpske u Novom Sadu, a on je plan zgrade izradio besplatno.
U Novom Sadu je otvorio arhitektonski firmu, ali se ubrzo razočarao jer su se, kako se pričalo, poslovi dobijali preko veze. Pored radova u Novom Sadu, Tapavica je gradio objekte u Crnoj Gori i Herceg Novom gde je uveo u gradnju secesionistički stil.
Novu priliku mu je pružio crnogorski kralj Nikola I koji je zvao talentovane mlade arhitekte da ulepšaju Cetinje svojim projektima. Tako je Tapavica dobio priliku da projektuje zgradu Ambasade Nemačke i zgradu Narodne banke na Cetinju. Dizajnirao je i hotel Boka u Herceg Novom, koji je porušen u zemljotresu 1979.
Grad Novi Sad i Olimpijski komitet Srbije (OKS) odužili su mu se spomenikom u glavnom gradu Vojvodine, na inicijativu Matice srpske. Tom prilikom je predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, istakao da je Tapavica je bio čovek sa jakim životnim vokacijama.
„To što je tada nastupao za Ugarsku u kojoj je živeo i školovao se, treba da nas opomene koliko je danas važno da u svojoj domovini svakome pružimo uslove da razvija svoje od Boga date darove. Tapavica je bio nosilac stipendije Matice srpske, a on je uzvratio na način da je arhitektonski projekat zgrade tog zdanja ustupio Matici“, rekao je Stanić.
Tagovi
