Prvi intervju budućeg lidera Evrope: “Želim da učinim svet malo boljim…”

0
Odd ANDERSEN / AFP / Profimedia

“Gospođa Merkel i ja oboje znamo da je u politici potrebno strpljenje. Da je potrebno da stremiš ka stvarima koje su ti dugoročno važne”, rekao je na početku razgovora za nemački Špigl Olaf Šolc, kandidat za kancelara nemačkih socijalista koji su osvojili najviše glasova na prošlonedeljnim federalnim izborima.

Ovo je prvi intervju koji je Olaf Šolc dao posle izbora o kojima detaljno, iz svih uglova, a posebno o tome kako mogu uticati na Srbiju i Balkan možete čitati u novom Nedeljniku, i u kom je poručio da su “građani jasno dali do znanja da žele novu vladu u kojoj će on biti kancelar”.

“Građani su izabrali novu vladu. Oni žele novi početak i vladu koja će doneti napredak. Oni su glasali da SPD bude najjača stranka i žele da ja budem sledeći savezni kancelar”, rekao je Šolc.

Na pitanje da li to znači da su Nemci glasali za “semafor koaliciju”, misleći na crvene socijaliste, žute liberale i Zelene, Šolc je rekao: “Prema glasovima tri stranke su ojačale – SPD, Zeleni i FDP. Ovo je poruka da ove tri stranke treba da završe posao i zajedno formiraju vladu”.

Zanimljivo je da Šolc, koji je bio vicekancelar u vladi “velike koalicije” koju su činili CDU Angele Merkel i njegova SPD, najavljuje novi početak, a u kampanji je isticao da je garant kontinuiteta i stabilnosti. Zato mu je postavljeno pitanje šta zapravo Nemci sada očekuju, nove početke ili kontinuitet?

“Građani žele napredak. Tri partije “semafora” su ujedinjene u ideji napretka društva. Možda imaju drugačije ideje kako to postići, ali i one se sigurno poklapaju. Ideja SPD-a o napretku podrazumeva poštovanje industrijske modernizacije, uključujući i pitanje klimatskih promena koje želimo da zaustavimo. U priči Zelenih o napretku, naravno, klimatske promene imaju ključnu ulogu. A FDP platforma se zasniva na tehnološkoj modernizaciji i ljudskim pravima. Optimista sam da semafor koalicija može da uspe”, rekao je.

Novinari Špigla su primetili da su glasači u Nemačkoj prethodno tri puta dali većinu Angeli Merkel upravo zbog toga što je kancelarka delovala kao neko ko će ih sačuvati od izazova koje donosi novo doba, da li to znači da se Nemci plaše promena?

“Tokom kampanje bap sam na pijacama razgovarao sa ljudima o pitanju kako možemo obezbediti sigurnost u vremenima promena. Na šta se možemo osloniti? Morate razumeti zašto su zabirnuti građani bogatih država sa Zapada… Građani znaju da, za razliku od pre nekoliko decenija, sada ima država koje imaju slične industrijske sposobnosti kao i mi. To stvara osećaj nesigurnosti. To je jedan od razloga zašto su desničarski populisti u porastu u bogatim društvima Evrope, zašto je Donald Tramp bio uspešan i zašto je Bregzit dobio većinu”, rekao je Šolc objasnivši da iza toga ide obmana u kojoj se obećava da ćemo se vratiti u prošlost.

Scholz: The citizens know that, unlike a few decades ago, a few countries have similar industrial capabilities to ours. That creates a feeling of insecurity. This is one of the reasons why right-wing populist parties are rising in the rich societies of Europe, why Donald Trump was successful, and why there was a majority for Brexit. Their deceptive promise is: There is going back to the past. We must have answers to that.

“Odgovor je u neophodnoj modernizaciji naše industrije tako da i dalje imamo dobre poslove za deset, dvadeset, trideset godina. Mnogi se plaše da ćemo u jednom trenutku delovati bedno u odnosu na prosperitet drugih kontinenata. Građani očekuju da krenemo u rešavanje pitanja koji odmah moraju biti rešeni. A reč je o pitanje bolje budućnosti. To su mi rekli ljudi koji rade u čeličanam, u hemijskim kompanijama, u industriji cementa, u automobilskoj industriji. Nemačka mora da postavi tehnološke io industrijske temelje za budućnost. I da postanje klimatski neutralna industrijalizovana zemlja u 25 godina. To može stvoriti novo samopouzdanje”, rekao je Šolc.

Novinari Špigla su insistirali da odgovori da li zaista veruje da su posle osam godina velike koalicije građani glasali za SPD zbog novih početaka.

“Uspešne socijaldemokratske partije ne veruju da je život nekada bio bolji. Još od 19. veka nas je vodila ideja da dobra politika vodi ka boljoj busućnosti. I za to su građani glasali”, odgovorio je Šolc.

On je rekao i da njemu kao socijaldemokrati nije teško da prizna neka postignuća Angela Merkel kao kancelarke.

“Mi smo, ipak, zajedno vladali u tri od četiri vlade Angele Merkel i uspeli smo da primenimo mnoge stvari koje su nama važne. Gospođa Merkel i ja oboje znamo koliko je važno ostati na vlasti. Da je potrebno težiti stvarima koje su vam dugoročno bitne. U saveznoj državi kao što je Nemačka i u Evropi, kao i širom sveeta, potrebno je mnog koordinacije i razumevanja sa različitim stranama”, rekao je Šolc.

Njegova stranka je sada najjača u Bundestagu, ali ipak ima samo 25,7 odsto osvojenih glasova, da li je to pokazatelj pada velikih stranaka, ali je Šolc rekao da je SPD “narodna stranka”.

Na opasku da bi po rezultatima moglo da se ospori da spada u tu definiciju, on je rekao:

“Narodna strankia nije definisana rezultatima izbora. To je pitanje osnovnog stava. Narodna stranka želi da postigne konsenzus koji je neophodan društvu kao celini. To je u suprotnosti sa “strankama miljea” koje se obraćaju samo delu populacije.”

On je rekao i kako socijalisti nisu oduvek bili narodna stranka, nego da su se vremenom razvili. Čak ni kada su imali veliko članstvo. Tek su, kako kaže, krajem pedesetih izrasli u narodnu stranku Godesbergovim programom koji je kasnije doveo do toga da Vili Brant postane kancelar, a kasnije i Helmut Šmit. To je, kako kaže, bila osnova i za izborni uspeh 1998. godine.

“Sada četvrti put u posleratnom periodu SPD je najjača stranka. Naš uspeh će inspirisati i druge socijaldemokratske partije u Evropi, a možda i šire”, rekao je Šolc.

Zanimljivo je kako je SPD početkom ove godine imao podršku od oko 15 odsto, a sada se vide kao spasioca evropske socijaldemokratije.

“Reč je o osnovnom pitanju šta socijaldemokratska politika znači u bogatoj kapitalističkoj zemlji kao što je Nemačka u srcu Evrope. Davali smo odogvor malo po malo i ostali na svom kursu. Uvek sam verovao da je taj uspeh moguć”, rekao je Šolc.

Pre nekoliko godina je Volfgang Šojble rekao kako pad SPD-a nije razlog za slavlje CDU, jer upravo pokazuje kako narodne stranke, velike stranke, postaju sve manje važne. Da li je Šolc sada zabrinut za budućnost CDU?

“Potrebno je da postoji politička formacija koja vodi računa o koheziji društva i salgedava širu sliku. To je nešto što ja podrazumevam kao narodnu stranku. To je primenjivo na SPD, ali naravno da bih isto tako voleo da konzervativne stranke daju svoje odgovore na pitanja 21. veka”, odgovorio je Šolc.

Kada je reč o pregovorima za novu vladu, sa dve stranke koje se obraćaju delu populacije, Šolc kaže da neće biti potreba za pravnobavezujućim spoarzumom.

“Koaliciju treba voditi sa ciljem da budete reizabrani na sledećim izvorima. To će funkcionisati samo ako svi partneri uđu u vladu sa svojim idejama i one moraju biti dobre ne samo za partije kojih se tiču, nego moraju odgovoriti na pitanje: šta je dobro za Nemaču i Evropu”, rekao je.

Pred Šolcom će biti neka pitanja koja nisu bila pred njegovim prethodnicima, ako bude izabran za kancelara. On bi mogao da bude kancelar iz stranke koja ima samo 25,7 odsto glasova i da vodi tročlanu koaliciju u kojoj je pitanje da li će biti više lider ili kooridinator. Špigl ga je, između ostalog, pitao da li će biti najslabiji kancelar kog je Nemačka ikada imala.

“Ne”, kratko je odgovorio.

Optimizam gradi, kako je rekao, na tome što ima ambiciozne ciljeve i da će iskoristiti sve svoje snage da ih ostvari.

Na pitanje šta mu je potrebno na polju uspostavljanja političke ravnoteže kako bi održao političku snagu on je rekao:

“Politička moć sama po sebi nije dovoljna. Ona ne vredi ništa ako nemata želje koje želite da ostvarite. Postao sam političar jer želim da učinim svet malo boljim”, rekao je.

On je još jednom ponovio da je nemoguća opcija da se ponovo pravi velika koalicija, u kojoj bi ovog puta socijalisti bili lideri.

“Izborni rezultati su jasni. CDU i CSU su doživeli istorijski debakl. Jasno je na svakom nivou glasanja da građani ne žele CDU da bude u narednoj vladi.”, rekao je.

On je najavio da će u narednoj vladi biti polovina ministarskih mesta popunjena ženskim kandidatima.

Na konkretno pitanje, na kraju intervjua, da li će on biti naredni nemački kancelar, Šolc je odgovorio: “Da”.