Prvi, drugi i poslednji posao princa Filipa: Samo da nikada ne izneveri kraljicu Elizabetu

0
Credit line: Andrew Milligan / PA Images / Profimedia

Kraljevska porodica objavila je informaciju da je princ Filip, suprug kraljice Elizabete i nosilac titule Vojvoda od Edinburga danas preminuo u zamku Vindzor. Istog časa, odmah nakon što je na BBC-u intonirana himna, čitava Velika Britanija počela je da bruji o svemu što je princip Filip predstavljao za državu, ali i za svoju suprugu.

“Njegovo mesto i u životu i na svim događajima za 73 godine braka”, napisaće Gardijan u jednoj od prvih rečenica, “bilo je uz kraljicu, nekoliko koraka iza nje”.

Iako je princ Filip izgledao grubo, bio oštar u javnim nastupima i nikada nije ličio na čoveka koji je “spreman da rado trpi budale”, tokom čitavog života u bračnoj zajednici sa britanskom kraljicom, radio je revnosno posao koji mu je nametnut i koji nikada u potpunosti nije mogao da prihvati – da bude samo kraljičin muž.

Iako je godinama nakon što su stupili u brak, posle dugog neodobravanja njene porodice, potvrđivao da se ne kaje ni zbog čega i da je svesno prihvatio da žrtvuje druge pogodnosti zarad ljubavi, karijera u mornarici mu je ostala neostvareni san.

Kažu da je bio talentovan, uporan i od srednje škole, do studija i nemirnog mora, pokazivao dar da bude jedan od glavnih ljudi britanske mornarice.

Kraljicu i njenog supruga, mornarca je i spojila. Upoznali su se tokom jedne posete kraljevske porodice mornaričkoj školi i tada 13-godišnja Elizabeta bila je u potpunosti zadivljena.

Dok se Filip udvarao Elizabeti, jedni su ga nazivali “Nemcem”, drugi “strancem”, treći, savetnici tadašnje princeze, pričali su “da nije džentlmen, da je sirov, neobrazovan i da bi bio sklon varanju”.

Njegov saradnik i dugogodišnji asistent s početka braka Majkl Parker, zapisao je: “Filip me je pozvao da mu budem desna ruka i pomognem da nikada uvek revnosno obavi svoj prvi, drugi i poslednji posao – da ne izneveri kraljicu”.

I zaista, nikada nije ustuknuo u obavljanju te dužnosti, mada su njih dvoje, prema rečima dvorskih asistenata i savetnika, imali otvoren i neretko grub odnos, a ona je njegovu iskrenost cenila.

Tako je jednom, dok je vozio prebrzo, počela da uzdiše, a on joj je zapretio da će je izbaciti iz kola. Kada ju je njegov ujak, koji je bio sa njima u kolima, upitao zašto nije protestovala, samo je rekla: “Čuli ste šta mi je rekao. On je to mislio ozbiljno”.

Njihove žučne rasprave, završavale su se obično pozitivnim ishodom – popravljali su odnose i prevazilazili krize. Kada je on bio grub, ona je umela da uzvrati pa je tako neretko dobijao odgovor kada krene da iznosi svoje argumente: “Filipe, umukni zaboga, nemaš pojma o čemu pričaš”.

Britanski novinari koji su pasionirano pisali o kraljici i njenoj porodici, mnogo su puta primetili da je kraljica bila jedna osoba bez njega, a druga, življa, razdraganija, puna života, kada je on uhvati pod ruku.

Možda je i najbolje prirodu njihovog odnosa objasnila upravo kraljica Elizabeta tokom govora za 50. godišnjicu braka: “On ne ume da primi komplimente, znam, ali je svih 50 godina bio moja snaga i oslonac i ja, ali i cela porodica i čitava država, pa i mnoge druge države, dugujemo mu mnogo veću zahvalnost nego što bi on ikada priželjkivao od nas”.