Na kontramitingu 26. maja Vučić je najavio i saopštavanje nekih važnih odluka. Neke od njih mogu biti, kako se spekuliše, i raspisivanje nekih novih izbora, što je takođe modus operandi aktuelnih vlasti koje na neki način društvene tenzije relaksiraju čestim izborima.
„Protesti su tek jedan deo šireg mozaika zašto se često ide na vanredne parlamentarne izbore. Izbori neće nikada uslediti kao direktan odgovor na proteste dok se ne ispune dva prethodna preduslova i to smo ranije imali prilike da vidimo. Izbori su mogući samo onda kada su protesti utihnuli ili se razvodnili, kao što je bio slučaj sa ‘1 od 5 miliona’ ili kada vlast odluči da neke od zahteva ispuni i ostavi sebi dovoljno vremena za komunikaciju, kao što je bio slučaj sa Rio Tintom. Vučićeva strategija će biti da proteste preuzme opozicija jer na taj način se kruni protestna energija, a u toj situaciji su izbori gotovo siguran uspeh za SNS na parlamentarnom nivou“, kaže Klačar.
Upravo je specifičnost ovih protesta – motiv za izlazak na ulicu.
Prema Klačaru, „motiv je verovatno, zasada, i najveći kapital ovih protesta jer ostali elementi liče na neke ranije proteste“.
„Zahtevi su slični nekim opštim zahtevima koji se redovno pominju i oko izbornih uslova, taktika blokiranja Gazele je već viđena u protestima protiv Rio Tinta, protesti bez govora i snažnije uloge političara su takođe već viđeni“, kaže on.
Klačar, dakle, smatra da postoji solidna osnova za snažne proteste – jer je nezadovoljstvo podstaknuto snažnim emotivnim nabojem zbog tragedija koje su se desile, zbog čega se i okuplja, kako je definisao, „relativno veliki broj ljudi imajući u vidu ranije proteste protiv SNS-a“.
„Ali solidna osnova ne znači i uspešan konačan ishod. To znamo iz ranijih iskustava, pre svega, iz protesta ’1 od 5 miliona’ koji su se s vremenom razvodnili, bez velikih rezultata. Na konačan ishod će uticati dva faktora: masovnost protesta jer samo masovni protesti mogu da izvrše pritisak na vlast, i kako će izgledati ’saradnja’ između građana i opozicije jer i na ovim protestima postoji određena distanca demonstranata od opozicionih stranaka. Teško se može očekivati uspeh ako ’saradnja’ građana i opozicije ne bude produktivnija i ukoliko opozicione stranke ne budu podržane da politički artikulišu nezadovoljstvo sa ulica. Pravi uspeh svih protesta, pa i ovog, uvek se meri u posledicama na moguće političke promene, bilo kroz veći rejting opozicije ili kroz urušavanje popularnosti vladajuće stranke.“
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU OD 18. MAJA. Digitalno izdanje na NSTORE.RS
