Srpski književnik Radovan Beli Marković preminuo je u 75. godini, prenela je Radio-televizija Srbije.
Marković je rođen je u selu Ćelije kod Lazarevca 10. oktobra 1947. godine, a živeo je i stvarao u Lajkovcu.
Radio je kao novinar u valjevskom listu Napred, a do penzionisanja bio je upravnik lajkovačke Gradske biblioteke.
Između ostalih nagrada, dobio je Andrićevu nagradu za „Septembrini u Kolubari“, za „Male priče“ nagradu „Bora Stanković“, dok je za roman „Lajkovačka pruga“ dobio Nolitovu nagradu i nagradu „Branko Ćopić“.
Za roman „Limunacija u Ćelijama“ 2000. godine dobio je priznanje Večernjih novosti „Meša Selimović“ za knjigu godine.
Autor je i romana „Poslednja ruža Kolubare“, „Knez Miškin u Belom Valjevu“, „Devet belih oblaka“, „Orkestar na pedale“, „Kavaleri Starog premera“, „Gospodja Olga“. Poslednji roman „Stojna vetrenjača“ objavio je u julu 2021. godine.
Povodom 65 godina života i 40 godina rada izašla su njegova sabrana dela u 13 knjiga.
Bio je član redakcija „Književne reči“ i „Književnih novina“, Srpskog književnog društva i Srpskog PEN-a.
Vučićev oproštaj
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je telegram saučešća porodici, prijateljima i poštovaocima, povodom smrti srpskog književnika Radovana Belog Markovića.
U telegramu predsednik Srbije kaže da je sa velikom tugom primio vest o smrti Radovana Belog Markovića, čuvara predivne srpske reči i srpskog jezika na kojem je za njega bila „velika čast i ćutati i govoriti“.
„Bio je pisac koji je samu srž prirode našeg naroda utkao u svoja dela koja će, verujem, obrazovati i buduće generacije svesnih, jakih i pametnih mladih ljudi, željnih da što bolje upoznaju svoju otadžbinu i narod, a koje je Beli Marković na jedinstven način i sa ogromnom ljubavlju u svojim delima opisivao.
Živeći i stvarajući u Lajkovcu, nedodirnut književničkim sujetama ovoga doba, proveo je gotovo ceo vek kraj čuvene ‘lajkovačke pruge’ koja je decenijama na poseban način odslikavala naše istorijske uspone i padove, krivudavi i teški put razvoja i izgradnje, kao i ogromnog truda da se Srbija iz blata i šipražja uzdigne u modernu, jaku i slobodnu Srbiju. Gledao je Beli kako se prekinute i gotovo usahle žile kucavice naše zemlje pretvaraju u snažni krvotok puteva i pruga, preko kojih je Srbija, sa svakim kilometrom, sve više jačala i ustajala iz učmalosti i blata u kojima je predugo tavorila.
Beli Marković je bio svedok puta koji je naša zemlja prešla od ‘starih džada punih rupa’, koje su nekada predstavljale izmučeno lice naše zemlje, do auto-puta Miloš Veliki“, kojeg je sa velikom radošću dočekao i opisao i kojeg je video kao put budućnosti zbog kojeg će se ‘i sati i kilometri drugačije računati’.
Radovan Beli Marković bio je autentičan stvaralac koji nije samo poznavao, već i živeo duh našeg naroda. Njagovo duboko shvatanje ljudske prirode i srpskog mentaliteta, usuda u kojem je naš narod kroz razne (ne)prilike stasavao u ovo što je danas i što će tek biti, isijavalo je sa svake stranice njegovih dela, stvarajući neprekinutu nit koja je povezivala ljude svih generacija i profila, baš kao što je i u izgradnji puteva video ne samo praktičnu vrednost, već način da se čvrsto povežemo i bolje upoznamo i sebe i našu jedinu Srbiju.
Nedostajaće nam sva dela koja nije dovršio, iako su za njega u književnosti postojali ‘samo započeti, ali nikad površeni književni poslovi’. Neka počiva u miru u svojoj nebeskoj Srbiji, koju je voleo i branio isto kao i ovu zemaljsku“, navodi se u telegramu predsednika Vučića.
Tagovi
