Pregovori na vratima: Kolumna Srđana Valjarevića u Nedeljniku

Onda je Fric pitao: „A kakva je situacija u pošti, je l’ ste svi vakcinisani?“ Onda je poštar rekao: „Mislim da je većina, ali neki rade od kuće.“ Onda je Fric pitao: „A tvoja žena, je l’ ona vakcinisana?“ Onda je poštar rekao: „Razveden sam.“ Onda je Malo dete dobacilo iz trpezarije: „Kako to poštari rade od kuće?“

0
Fotografija: Nebojša Babić

Bila je subota, sedam sati uveče, iako su svi bili u stanu, bilo je neobično mirno. Dobrila je sedela za stolom u trpezariji i gledala je u svoj mobilni, pored nje je sedeo komšija Profesor filozofije i takođe je gledao u mobilni, pored njega je sedelo Malo dete koje je takođe gledalo u mobilni, na kauču pored stola sedeo je Mate koji je u krilu držao laptop i nešto pisao na njemu, a pored njega se izležavao Fric, i bio je zagledan kroz prozor. Jedino je u kuhinji komšija Kinez Li stajao pored šporeta, spremao je večeru, seckao je razno povrće. I tačno tada, u sedam sati uveče, iznenada, začulo se zvono na ulaznim vratima. I pošto se niko nije ni pomerio, taj neko je ubrzo ponovo pozvonio. Tu je onda Dobrila pogledala u Frica i rekla: „Jedino ti ne radiš ništa.“ Onda je Fric, koji je i dalje gledao kroz prozor, rekao: „Ne mogu da verujem da sam čuo zvono.“ Onda je Dobrila rekla: „Jeste neobično s obzirom da smo svi prisutni, ali svakako se čulo zvono.“ A onda je taj neko na vratima pozvonio ponovo, ovaj put je zvonio nešto duže. Fric je ustao sa kauča, otišao je do ulaznih vrata, pogledao je kroz špijunku, pa se vratio u trpezariju, izvalio se na kauč i rekao: „Poštar.“ Onda je Dobrila rekla: „Je l’ si siguran?“ Pa je Fric rekao: „Ovog sam već viđao.“ Onda je komšija Profesor rekao: „I to u subotu, u sedam uveče, čudno.“ Onda je Kinez Li iz kuhinje prokomentarisao: „Ako je važno, pozvoniće još jednom.“ I upravo tad se zvono začulo ponovo. Fric je ustao i pogledao je kroz špijunku, ali onda se čuo glas koji je viknuo: „Preporučena pošta!“ Tu se onda Fric vratio u trpezariju, pa je rekao: „Ništa ga nisam pitao, otkud zna da ima nekog?“ Onda je Mate rekao: „Video ti je oko.“ Onda je Profesor rekao: „Svejedno, subota je, sedam sati uveče, to mi je i dalje čudno.“ Onda je Fric ponovo otišao do vrata, opet je pogledao kroz špijunku, i ponovo se začuo glas: „Komšija, imam za tebe preporučeno pismo.“ Onda je Fric rekao: „Odlično, zadrži ga za sebe.“ Onda je poštar rekao: „Hvala, meni ne treba, moram da ti uručim.“ Onda je Fric rekao: „Otkud znaš da ima nekoga u stanu?“ Onda je poštar rekao: „Osim što ti vidim oko, osećam i piletinu sa kikirikijem.“ Onda je Fric pitao: „Jesi li vakcinisan?“ Onda je poštar rekao: „Jesam, dve kineske, pa sam treću primio fajzera.“ Onda se u trpezariji čuo aplauz. Tu je Kinez Li rekao: „Nije piletina nego teletina sa kikirikijem.“ Onda je Fric pitao: „A kakva je situacija u pošti, je l’ ste svi vakcinisani?“ Onda je poštar rekao: „Mislim da je većina, ali neki rade od kuće.“ Onda je Fric pitao: „A tvoja žena, je l’ ona vakcinisana?“ Onda je poštar rekao: „Razveden sam.“ Onda je Malo dete dobacilo iz trpezarije: „Kako to poštari rade od kuće?“ Onda je Profesor rekao: „I dalje mi je ovo čudno, pitaj ga otkud to da u subotu u sedam uveče donosi preporučenu pošiljku?“ Onda je Fric rekao: „Čuo si pitanje?“ Onda je poštar rekao: „Je l’ može komšija Profesor da ponovi?“ Onda je Profesor ponovio: „Rekao sam da mi je čudno što radiš subotom u sedam uveče.“ Onda je Fric rekao: „Čuo si.“ Onda je poštar rekao: „Užasno mi je neprijatno, molim vas da ovo ostane među nama.“ Onda je Mate dobacio iz trpezarije: „Nema nikakvih problema.“ Onda je Kinez Li dobacio iz kuhinje: „Naši smo.“ Onda je Dobrila rekla: „Otvori čoveku vrata.“ Onda je Fric rekao: „Još je rano.“ Onda je poštar rekao: „Ovo je stiglo juče preporučeno, poneo sam ga, razdelio sam svu poštu pre vašeg ulaza, ali sam onda sreo kolegu, otišli smo do prodavnice na pivo, i dalje znaš.“ Onda je Fric rekao: „Ne znam.“ Onda je Malo dete dobacilo: „Ni ja.“ Onda je poštar rekao: „Napio sam se sa kolegom, a potpisao sam da sam ti uručio pošiljku.“ Onda je Fric rekao: „Falsifikat? Pa što si to uradio?“ Onda je poštar rekao: „Učini mi, molim te.“ Onda je Fric rekao: „Je l’ te žena napustila zbog alkohola?“ Onda je Dobrila dobacila iz trpezarije: „Ostavi čoveka na miru.“ Onda je Fric rekao: „Ni moja žena ne voli kad ja popijem.“ Onda je poštar rekao: „Ja ih razumem.“ Onda je Fric rekao: „Pokaži mi prvo kovertu?“ Onda je poštar podigao kovertu u vazduh i držao je u ruci, a Fric je gledao kroz špijunku, pa je rekao: „To meni liči na tužbu?“ Onda je poštar rekao: „I jeste, zatrpan sam tim kovertama.“ Onda je Fric pitao: „Šta najčešće bude?“ Poštar je rekao: „Razna dugovanja, ali i uvrede i nanošenje duševnog bola, to uopšte ne razumem zašto ljudi rade.“ Onda je Fric rekao: „Ni ja.“ Tu je onda poštar rekao: „Nisu mi jasni, zamisli da nazivaju optuženog silovatelja majmunom?!“ Onda je Fric rekao: „Majmunom?! Pa to nije lepo od njih.“ Onda je poštar rekao: „Ili degenerikom, pa čak i zločincem?!“ Onda je Fric rekao: „Silovatelja?! Neverovatno.“ Onda je poštar rekao: „Užas šta se radi. Daj otvori da ti ovo uručim, pa da idem.“ Onda je Fric rekao: „Mislim da ipak nema šanse da sam kod kuće.“ Onda je poštar rekao: „Kako kad upravo razgovaramo?“ Onda je Fric rekao: „Kako to mi razgovaramo kad ti upravo piješ pivo sa kolegom?“

***

Kolumna Srđana Valjarevića iz Nedeljnik br. 510 od 21. oktobra.

Svake nedelje samo u Nedeljniku, pratite dogodovštine Frica i Dobrile.