Predveče uoči Vidovdana, neki od nas šetali smo ulicom ispred hotela „Evrope“. Naišao je Ferdinand sa ženom…

Sećanja se nalaze u rukopisnoj zaostavštini profesora Čubrilovića koju je zaveštao Arhivu SANU u Beogradu. Zavedena su pod signaturom br. 14.731. Čubrilović ih je napisao u posebnim sveskama, kojih ima ukupno devet.

I sada prvi put izlaze u javnost – onako kako su napisani, uz minimalne lektorske intervencije…

Kako smo se mi osećali? Teško mi je osvežiti sećanja posle više od 60 godina. Znam samo da se čovek oseća kao omađijan idejom atentata, da samo na to misli; kad je saznao, gde mu je određeno mesto i vreme, kad će tuda proći Ferdinand, sve su misli upućene na to mesto i na to vreme. Koliko je utvrđeno mesto i vreme za takvo delo važno vidi se iz ovog slučaja.

Predveče uoči Vidovdana, neki od nas šetali smo ulicom ispred hotela „Evrope“. Naišao je Ferdinand sa ženom. Išao je u radnju orijentalnih ćilima preko puta hotel „Centrala“, da kupuje ćilime. Gledali su ga svi pa i oni, koji su se spremili da ga napadnu sutradan. Gavrilo Princip je sedeo pred „Centralom“ sa nekim prijateljima i pio kafu, kad je Ferdinand sa ženom izlazio iz auta bez ikakvog obezbeđenja i ušao u radnju da kupuje ćilime. Princip je u džepu već imao revolver, s kojim će ih sutradan ubiti. Međutim, sad se nije ni pomakao, nego ih je kao i ostala publika radoznalo posmatrao. Da li je bilo kakvih smetnji ili kakve opasnosti od strane sarajevske policije? Ne sećam se da je iko ma napomenuo da je policija na oprezu, i da se od nje treba čuvati. Docnije sam čitao razna tumačenja zašto je policija u Sarajevu dozvolila da se od takvih ljudi, gimnazijalci, i na takav način, izvrši atentat, na tako visoku ličnost, sa tako velikim posledicama. Ne bih se složio da je u tome bilo neke zlonamernosti i planske nebrige iz političkih razloga. Pitanje je mnogo jednostavnije no što se na prvi pogled i misli. Niti austro-ugarsko političko i vojno rukovodstvo, niti njihove vlasti u Bosni nisu očekivali ovakav doček prestolonaslednikov u Sarajevu. Čuli su oni za nemire u tim pokrajinama, ali nisu ni pomišljali da će se ići do atentata na prestolonaslednika. Bila je posledica osećanja prepotentnosti, svojstvenoj ovim krugovima prema nama i neke vrste nebrige što se javlja u austriskoj birokratiji i vojnoj i građanskoj od starih vremena.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 22. OKTOBRA. DIGITALNA IZDANJA DOSTUPNA NA NSTORE.RS

UZ NOVI NEDELJNIK SE DOBIJA NA POKLON NOVI PRIMERAK MAGAZINA „ISTORIJA“