Dom Jevrema Grujića, Svetogorska 17, predstavlja predavanje i degustaciju Kuće Cvetića – Muzeja slatka 23. marta sa početkom u 18 časova
„Dok je kraljica govorila o slici, uđe u dvoranu lakej sa srebrnim poslužavnikom na kome je bio oveći kristalni sud sa onim izvrsnim voćnim kompotom što ga u Srbiji zovu slatko. Kompot je bio slađi od meda.“
Slatko kao fragment srpske gostoljubivosti često se nalazilo u centru pažnje domaćih ali i stranih gostiju. Ova posebna poslastica, ni kompot – ni džem – ni med, budila je veliku pažnju putopisaca i diplomata koji su putovali širom devetnaestovekovne Srbije, a i kasnije, kada je ovaj proizvod postao uobičajen na našim prostorima, pisalo se o slatku kao raritetnoj i skupocenoj poslastici. Neretko se to kako i sami slikovito svedoče, događalo i više puta, sve dok slatkiša ne bi sasvim nestalo. Osim čuvenog slikara Vlaha Bukovca, koji ovoj neobičnoj deliciji nije odoleo 1882. prilikom portretisanja kraljice Natalije, na uzbudljivom putovanju kroz Srbiju naše slatko probali su i opisali: Feliks Kanic, Sava Bjelanović, Oto Dubislav Pirh, Adam Smit, Alber Malme, Sigfrid Kaper, Džon Pelgrejv Simpson, Vilijem Denton, grof Adolfo od Karamana, Endru Arčibald Pejton.
Zabeleške putopisaca svedoče o važnosti ovog malog, ali istorijskog delikatesa koji je otvorio put za dešifrovanje specifične kulture naših prostora. „Čudna zemlja, deleko od staza običnih putnika“, posredstvom gostoprimstva i jedinstvene delicije otvorila je vrata čulima, istraživačima, piscima, trgovcima, sveštenim licima, diplomatama, avanturistima, a nadasve belosvetskim hedonistima, što su svi doneke i bili.
U delima putopisaca, slatko je zabeleženo ne samo kao lep srpski običaj, već i kao: pravo srpsko ugošćenje, izvrsno, originalno, osvežavajuće, specijalitet i omiljena poslastica, vrlo lepa stvar, izvrstan voćni kompot, slađi od meda. „Tako dobro, ukusno i lepo po izgledu, da se bez preterivanja može usporediti sa najboljim slatkišima na Zapadu“, oduševilo je mnoge koji su Srbijom krstarili u potrazi za autentičnom kulturom, balkanskom avanturom, ili pak detaljnim izveštajima stranim obaveštajnim službama.
Svih ovih memoara ne bi bilo da se slatko nije sa posebnom pažnjom iznosilo pred gosta, kako na dvoru tako i u svakoj drugoj kući. Poruka koju je Srbija poslala pokazala je da posedujemo autentičnost, spajamo orjentalni Istok i pragmatični, kadkad i frivolni Zapad, ali nadasve negujemo plemenitu kulturu koja smisao pronalazi u trajanju. „Muzej slatka“ za Vas je pripremio bogatu i raritetnu prezentaciju, uz koju na kraju ne može izostati i posluženje ovim izvrsnim slatkišem, koji u našoj porodici pripremamo već 112. godina.
Karte su dostupne putem Tickets prodajnih mesta i putem njihovog sajta.
