Bila je nedelja, osvanulo je sunčano uskršnje jutro kada je Fric bio prinuđen da otvori oči jer je zaboravio da spusti roletnu u trpezariji, i sunce ga je upravo odatle, kroz taj prozor, u osam ujutru, tuklo pravo u glavu. Spavao je na kauču okrenut ka prozorima, i još uvek ne sasvim budan, dakle, u polusnu, i da ovde napravimo malu digresiju i da napomenemo da je to svima u Srbiji poznato stanje, ili čak, da tako kažemo, jedina politička opcija koja je decenijama na delu, dakle, ni levo, ni desno, centar nikako, ostajemo verni polusnu, što znači zauvek odani, nadrkani i skloni korupciji, no dobro, da se ovde zaustavimo i vratimo našem Fricu, koji u pomenutom polusnu kao da je čuo u daljini zvuke doboša i daira, što je moglo da znači samo jedno, da je Ciganin koji je vukao medveda stigao na parking ispred zgrade. Tu se Fric malo i prepao, jer je ugledao svog pokojnog oca kako ustaje od trpezarijskog stola i istrčava na terasu, onda je Fric ugledao i pokojnu majku kako nosi šerpu sa jajima i trči ka terasi, i tad je Fric ugledao i malog Frica kako u dresu holandske fudbalske reprezentacije istrčava na terasu, odakle sve troje gledaju kako Ciganin vuče medveda motkom zakačenom za alku provučenu kroz njušku koja je probijena još dok je medved bio štene, i onda udara po dobošu i dairama jednom rukom, dok drugom šiba medveda po nogama, i onda se medved propinje i počinje da igra, na oduševljenje stanara tog prigradskog naselja, neki mu bacaju novac ili šalju decu na ulicu da časte medveda.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 24. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
