“Pothranjivanje stereotipa”, “histerične spekulacije” i “otvorene provokacije”: Replika na repliku nakon najave MSEP Hrvatske o “formiranju vojnog kampa” na KiM

0
Daniren / Alamy / Alamy / Profimedia

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman najavio je u toku jučerašnjeg dana u Prištini da će njegova zemlja na Kosovu i Metohiji formirati vojni kamp radi veće bezbednosti, naglasivši tom prilikom i podršku dijalogu sa Beogradom i ukidanju viza EU za kosovske žitelje.

Na ove najave najpre je reagovo direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM Petar Petković. On je rekao da namera “Hrvatske da instalira vojni kamp na KiM predstavlja otvorenu provokaciju Zagreba na račun Srbije zbog koje Beograd očekuje jasnu reakciju EU”.

“Reč je o direktnom kršenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, jer je raspoređivanje vojnika na teritoriji Kosova i Metohije moguće jedino u skladu sa ovim dokumentom i ničiji snovi o vojnim okupacijama ne mogu to poništiti”, naveo je Petković.

“Nema sumnje da je reč o otvorenoj provokaciji Hrvatske na račun Srbije i udaru na dobrosusedske odnose koje naša zemlja neguje sa zvaničnim Zagrebom, uprkos učestalim provokacijama”, dodao je Petković.

Danas se oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručivši Srbima na Kosovu i Metohiji da se “ne boje, jer neće biti novih ‘Oluja’ i proterivanja”, napominjući da kada on to kaže znači da je to “garancija” i da se neće tako nešto desiti.

“Neću da se busam u prsa kao neki. Mnogo su jaki Albanci i Hrvati, ali to što su planirali neće se desiti”, rekao je Vučić prilikom obilaska vakcinalnog punkta u Zvečki, kod Obranovca, komentarišući najavu da će Hrvatska praviti vojnu bazu na KiM, kao i to da se kod Severne Mitrovice planira vojna baza kosovskih snaga.

On je najavio da će se uskoro biti u Briselu i kroz nekoliko dana se sresti sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltelbergom, napominjući da Srbija želi da izbegne svaku vrstu sukoba.

Kako je rekao, najava da će Hrvatska praviti vojnu bazu na KiM “blago rečeno”  “nije izraz poštovanja prema Srbima”, dodajući da srpski narod u kolektivnoj svesti nosi sećanje na teško stradanje u periodu tokom Drugog svetskog rata.

“Oni znaju da mi Kosovo, iako su ga priznali kao nezavisno, vidimo kao deo Srbije. Može neko da proba da vas ponizi ali samo sebe sami možete da ponizite ako se ponašate nepošteno”, rekao je Vučić, koji je naglasio da Srbija želi dobre korektne odnose sa drugim zemljama. 

Ubrzo je stigao i odgovor Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske, koje je ocenilo da su “oštre izjave srpskih zvaničnika zbog angažmana hrvatskih vojnika na Kosovu histerične spekulacije”, izrazivši pritom zabrinutost zbog nedavnih izjava o potrebi menjanja državnih granica i ujedinjenja svih Srba u jednu državu.

“Histerične spekulacije iz Republike Srbije usmerene protiv Hrvatske koje aludiraju na drugačije vojne i slične aktivnosti smatramo krajnje smešnim i apsurdnim”, navodi se u saopštenju hrvatskog ministarstva.

Takođe se ističe da se tim “apsurdnim, neistinitim i netačnim insinuacijama pokušala skrenuti pažnja s jedne ozbiljnije stvari”, odnosno uvođenja bunjevačkog jezika u službenu upotrebu u Subotici.

“Reč je pre svega o političkim manipulacijama. Cela inicijativa s tzv. bunjevačkim jezikom ima političku pozadinu, odnosno cilj joj razbijanje hrvatskog nacionalnog korpusa u Republici Srbiji, što je nastavak jedne politike koja je već dugo na delu”, upozorilo je hrvatsko ministarstvo.

Polemiku je izazvao ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin reakcijom na izjavu hrvatskog ministra spoljnih poslova. Vulin je, između ostalog, nazvao “Kosovo i Hrvatsku braćom po oružju”.

“Ne sumnjam da bi Radman voleo da može da rasporedi okupacione snage na prostoru Srbije, ali za to će mu trebati mnogo više od onog što sa (Aljbinom) Kurtijem može da smisli”, rekao je Vulin, a preneo MUP Srbije.

U raspravu se uključilo i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Naime, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je saopštilo da Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske, ukoliko mu je iskreno stalo do unapređenja odnosa i regionalne stabilnosti, mora da prestane da obmanjuje javnost i pothranjuje neistine i stereotipe o Srbima i Srbiji.

“Republika Hrvatska, kao članica NATO i jedna od zemalja kontributora Kfora, ima i mogućnost i pravo da u propisanim međunarodno-pravnim okvirima učestvuje u međunarodnim vojnim snagama na Kosovu i Metohiji, međutim, s obzirom na tešku i traumatičnu istoriju srpsko-hrvatskih odnosa, prijatelj i dobronameran komšija ne bi smeo da sa oduševljenjem i sladostrašćem raspoređuje dodatne kontingente svojih trupa na teritoriji koju sused doživljava kao integralni deo svoje države”, navodi se u saopštenju.

Srpsko ministarstvo je navelo da “hrvatska diplomatija sa velikim žarom radi na stvaranju hrvatsko-albanske osovine” te da je “razumljivo je što Srbi na Kosovu i Metohiji, ali i ostatku Srbije, hrvatsku militarizaciju južne pokrajine ne doživljavaju kao doprinos miru i sigurnosti, već kao pretnju”.

“Hrvatska diplomatija bi trebalo da bude lider u procesu pomirenja i unapređenja srpsko-hrvatskih odnosa, a ne lider u kvarenju istih i hranitelj antisrpskih stereotipa koji nas udaljavaju od svake mogućnosti da makar nove generacije naučimo da je moguće sa susedima imati produktivne, skladne i civilizovane odnose”, zaključili su iz srpskog MSP.