Bio je ponedeljak, osam sati ujutru, Dobrila je ustala iz kreveta, ušla je u trpezariju, na kauču je spavao Mate, ispod stola je spavao Profesor filozofije, a pored njega se nalazila prazna vreća za spavanje, nije bilo Kineza Lija ispod stola. Prišla je zatim Profesoru, prodrmala ga za rame i rekla: „Vreme je, Profesore, probudi se.“ Profesor se probudio, i odmah je seo za sto. Dobrila je posle njega probudila Matu koji je spavao na kauču u trpezariji: „Probudi se, vreme je.“ I Mate je ustao sa kauča, i seo za sto u trpezariji. Zatim je Dobrila otišla u kupatilo, tamo je Poštar spavao u kadi, i njega je probudila, rekla je: „Vreme je, izađi iz kade.“ Tu se Poštar prvo zbunio, ali onda je otišao pravo u trpezariju i seo je za sto. Mate je pitao: „Zašto Fric nije za stolom?“ Tu je onda Profesor pitao: „Ja se izvinjavam, ali za šta je vreme?“ Dobrila je rekla: „Da sumiramo prošlu godinu uz jutarnju kafu.“ Međutim, tad se začulo zvono na vratima, i Fric je izašao iz spavaće sobe, pogledao je kroz špijunku, zatim je ušao u trpezariju i rekao: „Policija nam je vratima.“ Svi su pušili cigarete i pili kafe, Poštar je rekao: „Ima i gorih stvari od te.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
