Posledice ruske invazije na Ukrajinu: Populisti se distanciraju od Putina

(Beta) – Desničari i populisti širom Evrope i sveta koji su godinama iskazivali divljenje Vladimiru Putinu sve se više distanciraju od ruskog predsednika, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija koji dodaju da napad na Ukrajinu mnoge političare koje je Putin podržavao stavlja u nezgodnu situaciju.

Neki od najglasnijih populističkih lidera u Evropi, poput Matea Salvinija iz Italije ili Erika Zemura i Marin Le Pen iz Francuske, koji su godinama podržavali Putina, sada se distanciraju od njega, piše Volstrit džurnal.

Ono što su evropski populisti videli u Putinu bila je, kako ističe američki list, srodna duša, lider spreman da zanemari pravila međunarodne saradnje koja su nastala posle Drugog svetskog rata, potpomognuta vojnom moći NATO-a.

Divili su se Putinovom nacionalizmu i njegovom duboko ukorenjenom nepoverenju prema SAD, naveo je list, dodajući da je podrška evropskim populističkim liderima bio način da Putin uzdrma zapadni establišment bez ispaljenog metka.

To divljenje, ukazuje Volstrit džurnal, sada se sukobljava s realnošću Putinovih snaga u Ukrajini. Neki populisti žure da se distanciraju, označavajući agresiju Putina problemom istorijskih razmera. Drugi pokušavaju da uspostave ravnotežu, odbacujući Putinove postupke, dok priznaju da mu je mesto u njihovom političkom srcu.

„Mislim da se svi na neki način dive Putinu, ali iskreno, smatram da je ono što je uradio veoma za osudu“, rekla je Le Pen 25. februara dok je dan ranije Salvini, lider italijanske partije Liga na Tviteru napisao da „snažno osuđuje vojnu agresiju“, mada nije imenom pomenuo Putina.

Napad ruskog moćnika na Ukrajinu, za koji su mnogi od njegovih desničarskih pristalica govorili da se neće dogoditi, jasnije je predstavio ruskog predsednika kao globalnu pretnju. Mrlja nove reputacije Vladimira Putina preti da okalja i njegove obožavaoce među populistima – od Francuske, Nemačke, SAD do Brazila, piše Njujork tajms.

Pojedini analitičari smatraju da su članovi međunarodne ultradesnice koji su uživali poseban odnos i finansijsku podršku od Putina „u ozbiljnoj nevolji“, ukazuje list i dodaje da je u Francuskoj Putinov rat izazvao politički bolno i verovatno skupo suočavanje kandidata krajnje desnice uoči predsedničkih izbora u aprilu.

Među njima je Le Pen, liderka krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje, koja je ranije dobila kredit od ruske banke i govorila da ruska aneksija Krima nije nezakonita.

U Velikoj Britaniji, Najdžel Faraž, ključni zagovornik Bregzita, nije verovao da će Putin napasti Ukrajinu. „Pa, pogrešio sam“, napisao je on na Tviteru 24. februara, iako je ostao pri stavu da su Evropska unija i NATO nepotrebno isprovocirali Rusiju širenjem. „Putin je otišao mnogo dalje nego što sam mislio da hoće“, napisao je.

Druge desničarske snage širom Evrope pokušavale su da zatvore krug osuđujući nasilje, ali prebacujući krivicu s Putina. Aleksander Gauland, ključna ličnost nemačke krajnje desničarske stranke AfD, rekao je 24. februara da je invazija bila „rezultat prošlih neuspeha“ i za to okrivio širenje NATO-a na istok posle Hladnog rata.

U SAD, bivši predsednik Donald Tramp, čiji je mandat obeležen naklonošću prema ruskom lideru što je zbunilo njegove zapadne saveznike, rekao je 23. februara da je Putin bio „veoma pametan“ i da je napravio „genijalan“ potez proglašavajući regione Ukrajine nezavisnim državama. Međutim, dodaje list, Tramp je posle početka invazije upozorio na „svetski rat“ rekavši da je „Vladimir Putin započeo ovaj rat“.

U satima nakon što je Rusija pokrenula napad na Ukrajinu, Brazilci svih ideologija stali su u red da kritikuju agresiju – predsednički kandidati, politički komentatori, potpredsednik – svi osim najvažnijeg političara u zemlji: predsednika Žaira Bolsonara, ukazuje Vašington post.

Bolsonaro, koji se samo prošle sedmice rukovao s Vladimirom Putinom u Moskvi i izjavio solidarnost Brazila s Rusijom, nije se osvrnuo na napad na Ukrajinu 24. februara.

Njegovo nelagodno ćutanje podcrtalo je, ukazuje vašingtonski list, politički izazov s kojim se političari širom sveta sada suočavaju dok pokušavaju da svoje ranije iskazano divljenje Putinu upotpune napadom koji se široko osuđuje.

Bolsonarova odluka da poseti Moskvu i Putina 16. februara, na pragu onoga što su zapadne sile upozorile da je neposredan ruski napad, tamošnjim analitičarima je delovala kao teška politička pogrešna procena.

Posle putovanja, Bolsonaro je sugerisao da je uticao na smanjenje ruskih vojnih snaga na granici posle čega su mu njegovi politički saveznici čestitali na „smanjenju tenzija između Rusije i Ukrajine i što je sprečio treći svetski rat“.

Njegova tvrdnja pokazala se netačnom izazivajući, kako je napisao Vašington post, osudu kritičara i nelagodno ćutanje njegovih pristalica, od kojih mnogi sada izražavaju solidarnost s Ukrajinom.

Elektronsko (PDF) izdanje Nedeljnika (br. 528), od 24. februara