Pulmološkinja dr Tatjana Radosavljević kaže da „produženi kovid“ predstavlja tegobe na koje se pacijenti žale nakon preležane infekcije, a koje mogu trajati i nekoliko meseci.
Opravak, kaže, ide „gore-dole“, a tegobe koje se javljaju su – umor, glavobolja, zadihanost, zamaranje, ali i povišeni pritisak i holesterol, ubrzani rad srca.
Ona savetuje da ljudi koji su preležali kovid u oktobru, novembru, decembru ne moraju da žure sa vakcinom, jer uglavnom svi imaju antitela i kod njih sam proces izlečenja nije završen. Navodi da sa vežbama ne treba početi pre nego što se navrši šest nedelja od preležane bolesti, a savetuje i upotrebu pojedinih prirodnih proizvoda.
Od kovida 19 do sada je obolelo oko 100 miliona ljudi u svetu, a broj umrlih premašio je dva miliona. Mnogo nepoznanica prati epidemiju od samog početka. Primećeno je da se kod pacijenata koji su bolnički lečeni, ali i kod onih sa blažom slikom, tegobe nastavljaju i posle lečenja. Šta je takozvani produženi kovid?
Dr Radosavljević kaže da se primetilo kod nas i u svetu, posle prvog talasa, da pacijenti koji su završili sa akutnom fazom infekcije, imaju tegobe koje mogu trajati i nekoliko meseci.
„Pre četiri meseca je prvi put u svetu upotrebljen termin „produženi kovid“ – to su tegobe na koje se pacijenti žale nakon preležane infekcije i ima veze sa težinom bolesti, odnosno više tegoba mogu da imaju pacijenti koji su imali teže forme bolesti, ali mogu da ih imaju i pacijenti koji su imali lakše forme“, smatra dr Radosavljević, a prenosi N1.
Oporavak, kad je u pitanju produženi kovid, ide po principu „gore-dole“, par nedelja je dobro, pa nije, prenosi pulmološkinja.
„U pitanju je stanje ogromnog umora, javljaju se simptomi kao što su preznojavanje, zamaranje, nedostatak vazduha, zadihavanje. „To su simptomi koji se tiču pluća, ali produženi kovid ne zahvata samo pluća – on može da zahvati srce, bubrege i najveća nepoznanica, koja se vezuje i za terapijski pristup, su neurološki simptomi koji se mogu javiti kao posledica kovida i mogu trajati duže. Virus sistemski zahvata organizam. I još jedan vrlo važan skup tegoba – povišeni D-dimer“, kaže doktorka.
Ona ocenjuje da će se medicina uskoro deliti na onu pre i posle kovida.
„Pre kovida, nalaz kad imamo povišeni D-dimer nam je, lekarima, ukazivao da postoji tromb… U slučaju kovida, tromba najčešće nema, osim kod najtežih pacijenata, ali povišene vrednosti se održavaju. Ono što je najnovije saznanje jeste da se radi o jednoj vrsti koagulopatije, odnosno jednom poremećaju koagulacije. Visok D-dimer ukazuje da postoji veća mogućnost da pacijent dobije tromb, zato je važno lečiti dovoljno dugo te pacijente – da li injekcijama, aspirinom, ili nekim od jačih lekova za razbijanje tromba – to zavisi od lekara…“, kaže dr Radosavljević.
Navodi da se pacijenti žale na jak umor, da nemaju snage toliko da odmah moraju da legnu, da ukazuju na trnjenje, na glavobolje, čak i na to da izgube pola vidnog polja.
„Ti neurološki simptomi su komplikovani za lečenje, moraće neurolozi i kardiolozi tome dodatno da se posvete“, naglašava doktorka.
„Jako nam je tu važan vitamin B, koji hrani nerve, ali prirodni izvori (u kvascu), ne u tabletama“, dodaje ona.
Kako ističe, pluća koja su imala obostranu upalu se polako i s vremenom oporavljaju, ali taj oporavak ide dugo.
„Mi smo u pulmologiji počeli da stvaramo, uslovno rečeno, sopstvene protokole, jer nigde na svetu nije izašao vodič za lečenje produženog kovida, i to radimo naravno zavisno od pacijenta do pacijenta“, kaže ona.
„Ono što ja savetujem pacijentima koji imaju promene na skeneru, a što se u kovid ambulantama ponekad tumači kao nova upala pluća a radi se o ostacima upale pluća, su određene vežbe disanja. Na našem tržištu pojavili su se korisni aparati koji su korišćeni u pulmologiji, kojima se šire pluća više desetina puta dnevno, čime dolazi više krvi u pluća“, kaže pulmološkinja, objašnjavajući da sveža krva dovodi do ozdravljivanja. Koristimo i kortikosteroide u manjim dozama, zavisno od stanja pacijenata“, dodaje dr Radosavljević.
Doktorka kaže da se, nakon akutne faze, prati krvna slika, D-dimer i CRP na nedelju dana, a kasnije se taj razmak povećava. Važno je da pacijent bude u kontaktu sa lekarom i da mu prenosi koje ima tegobe, dodala je. Od aprila, kako ističe, imala je stotinak takvih pacijenata, i uglavnom su se tegobe lečile ambulantno.
Probiotici, vitamin B i kardiološki UZ, vežbe – ne tek nakon šest nedelja.
„Po teorijama koje su aktuelne, u osnovi produženog kovida je to što se u tankom crevu zadržavaju čestice virusa i odatle kreće autoimuni odgovor organitma – kada naše ćelije počinju da napadaju sopstvena tkiva“, kaže doktorka.
Zbog toga savetuje da pacijenti koji su preležali kovid koriste probiotik i to dosta dugo. Moje iskustvo pokazuje da oni imaju manje izražene tegobe sinosuidnog ponašanja – odnosno ponašanja sada nam je bolje, sada gore“, kaže doktora, koja dodaje da je to njena impresija, a ne nešto o čemu postoje završena naučna istraživanja.
Savetuje i kardiološki pregled, naročito onih koji su trenirali. Minimum šest nedelja ne bi trebalo da se započne sa tim težim vežbama, a šetnja može, ističe doktorka.
Naglašava da je obavezna UZ kontrola kod kardiologa, jer ponekad slika podseća na onu koju ostavi koksaki, pa jedan broj ljudi dobije ubrzan srčani rad i povišen krvni pritisak koji ranije nisu imali, čak i povišenje holesterola, prenosi svoja iskustva doktorka.
„Mi ćemo se tek upoznavati sa onim što kovid ostavlja kao posledica. Po simptomima postkovida koji se mogu javiti, čini se da nema razlike da li je bio lak ili teži oblik kovida“, kaže.
„Još se ne zna, još se ispituje šta to čini da jedan član porodice oboli od težeg oblika a drugi ne, još uvek se ne zna i istražuje i to je specifičnost kovida“, ističe doktorka.
Kod većine drugih mikroorganizama, dodaje, mogli ste da predvidete da li će ići bolje ili gore, ali sa kovidom to ne možete da predvideti.
Doktorka kaže da u pulmologiji, kad neko ima tromb u plućima, da ga leče od tri do šest meseci, „dakle ne 10 dana“. Neka od tih pravila, navodi, treba primenjivati i u lečenju postkovida.
O antitelima i ćelijama pamtilicama
Govoreći o antitelima, kaže da ne postoje naučno potvrđene činjenice, a da na osnovu njenog iskustva sa pacijentima može da kaže da antitela nastaju i nestaju zavisno od samog organizama.
„Nema pravila – postoje organizmi koji održavaju antitela, koji dobiju IgG antitela pa ona polako nestaju“, rekla je dr Radosavljević.
Doktorka kaže da u osnovi nisu važna antitela, već „ćelije pamtilice“ koje pamte susret sa kovidom, kao i citotoksične ćelije, tzv. ubice virusa – one su te koje nose imunitet, ali dodaje – nemamo komercijalnu metodu da dokažemo koliko su one prisutne.
„Ne zna se ni koliko imunitet traje“, kaže doktorka.
Oni koji su imali kovid – kad po vakcinu?
Ona savetuje da ljudi koji su preležali kovid u oktobru, novembru, decembru ne moraju da žure sa vakcinom, jer uglavnom svi imaju antitela i kod njih sam proces izlečenja nije završen.
„Ljude koji dolaze na vakcinaciju treba dobro sagledati u trijažnom telu – da nemaju povišenu temperaturu, neke simptome…“, rekla je dr Radosavljević.
Na pitanje kako razlikovati produženi kovid od ponovnog zaražavanja, doktorka kaže da u svetskoj literaturi nema takvih ljudi mnogo (ponovo zaraženih).
„Obično je reč o zaražavanju nekim novim sojem, kod nas je taj broj dosta veliki – da li se radi o zaražavanju novim sojem to treba da se dokaže, pitanje je i kvaliteta načina uzimanja testova u ranom periodu, da li su to bili u potpunosti potvrđeni slučajevi i slično“, navodi ona.
Postoji mogunost da produženi kovid bude prepoznat i da se zameni sa novom infekcijom, ali navodi da ne može ništa detaljnije od toga da kaže.
Primena narodnih saznanja – kozji proizvodi
Preporučuje i primenu starih, narodnih sazanja. Dosta dobro se pokazuju kozji proizvodi, u našem narodu vekovima se znalo da je to dobro za pluća, a pre nekoliko godina su američke studije dokazale upravo isto to, kaže doktorka, koja i dodaje: „Ako to važi za tuberkulozu, ne može da smeta pacijentima koji boluju od kovida. Druga preporuka je kvasac zbog vitamina B, med, matični mleč i slično“.
Slušajte svoj organizam, ne silite ga na ono što ne može, on tačno zna šta može“, ističe doktorka, govoreći u tom smislu i o vežbanju i treninzima.
Navela je primer pacijenta koji je relativno brzo posle kovida išao na fudbal.
„Ako ste preležali kovid u decembru, ne možete na fudbal pre maja, juna, to ne sme da se radi svom organizmu“, ističe doktorka.
Tagovi
